Karasa mozemo pecati kako na jezerima i barama, tako i u rekama. To je riba koja
uglavnom zivi u mirnim zatravljenim delovima sa muljevitim dnom. Tehnike pecanja ove
ribe su raznolike, pa ga mozemo pecati na plovak, dubince, fider tehnikom.
velicine 10. Trazimo po mogucstvu mirne delove sa travom i pecamo pri dnu. Mamac za
karasa je takodje bitna stvar, i on rado uzima, zito, kukuruz, crvice kao i hleba.
Puno puta plovak nece potonuti, vec ce krenuti u stranu kada je vreme za kontru, jer
nekada karas uzme mamac i nastavi da pliva paralelno sa mamcem, a puno puta ce se
desiti da plovak izadje iz vode, sto je isto trenutak za kontru, jer je tada riba
uzela mamac i krenula ka povrsini vode.
Moje iskustvo pri pecanju na dubinski metod je pokazalo da karas uzima neverovatno
halapljivo i cesto koru hleba kao mamac.
Na sistemu sa klasicnom hranilicom, na udicu stavljamo parce donje kore hleba, koje
secemo makazama, i to je kockica 2x2 cm. koju istiskamo jakim pritiscima i tako je
kacimo na udicu. Na Bovanskom jezeru su rezultati na ovaj nacin pecanja fenomalni, pa
se javlja i deverika puno puta. Naravno umesto kore mozemo staviti i kukuruz ili neki
drugi mamac.
To je nesto uopsteno o pecanju karasa.
Bistro !!!!