Evo da ispricam ovde dogadjaj koji sam doziveo pecajuci na Dunavu kod Prahova.
Bio mi je to prvi odlazak na Dunav, vodio me drug koji opet tamo ima prijatelja, koji je na Dunavu i po 2 meseca neprekidno. Dogovor je bio da kada mi stignemo on ce da ide da peca soma iz camca, a da mi pecamo belu ribu na njegovom mestu.
Tako je i bilo, stigli smo negde oko 9 ujutru na mesto, i tu sam odmah poceo sa skupljanjem informacija kako i sta pecati. Covek je bio i vise nego ljubazan i objasnio mi sve sta treba da radim, i tu dolazimo do price o ankerima.
Anker je u stvari dzak sa hranom ( hleb, kupovna hrana, crvici, gliste, i to su bili glavni sastojci ankera).
Dzak sa hranom se otezava kamenjem koje ide izmedju prehrane u dva, tri sloja. Samo spustanje dzaka sa
hranom je bilo posebno zanimljivo ( na moje insistiranje izvadjen je anker i opet vracen sa dopunjenom hranom, a sve iz razloga sto sam hteo da vidim ceo postupak). Sistem je sledeci : Imaju neku veliku cev koja je dugacka oko 10 metara, na kraj cevi je zavaren puni metalni ili limeni krug, nesto kao saobracajni znak, cev se stavlja uz obalu tako da krug na kome se stavlja dzak stoji uzvodno od nas. Sledece sto se radi je da
se jednostavno gurne taj gornji deo sa krugom i voda pocinje da ga nosi ka sredini. U odredjenom trenutku kada dodje u poziciju ispred nas samo se naglo preokrene cev i dzak pada gde treba, tj. gde mi odredimo.
Na vrhu dzaka je bila zavezana bocia od sampona ( moze bilo koja flasica) koja je posle propadanja dzaka sa hranom isplovila na povrsinu i pravila trag gde trebamo da pecamo.
Kada je to bilo zavrseno mogli smo da pocnemo da pecamo.
Usao sam i poceo da pecam na neki svoj nacin, kocenjem, ali i posle 15 minuta rezultata nije bilo, sve dok prijatelj nije video kako pecam, i rekao mi da prestanem da kocim i da pecam na slobodnu voznju. Odmah po njegovom savetu pocela je da se javlja riba, i to u ogromnim kolicinama. Opet ja sam ocekivao udarce na nekih 4-5 metara nizvodno od flasice, medjutim i tu nisam bio u pravu. Glavni udarci su se desavali na svega 1-1/5 metara od flasice, dok je sve ostalo bilo po nesto sporadicno.
Medju skobaljima bilo je i nekoliko kidanja, nekih riba koje nisam uspeo da zadrzim na stap duze od 3 sekunde, tako da je dozivljaj bio potpun.
Tu sam se i prvi put susreo sa pecanjem skobalja na voznju a mamac glista, i uglavnom je sav ulov bio ostvaren na gliste, a ulov je bio pozamasan, nekih 40-50 skobalja za 5 sati pecanja.
Interesantno je bilo i to sto su sa moje leve i desne strane bili ribolovci koji su takodje pecali na ankere, ali nisu imali ribu. Razlog tome je kako kaze covek, taj sto je on na ovom mestu vec mesec dana, i svakoga dana postavlja novi anker i hrani ribu, dok ostali dodju na 1 dan, pa nema niko 2-3 dana, pa opet neko dodje i tako u krug. Sto kaze jeste da Dunav ima ogromnu kolicinu ribe, ali ipak i tamo se ne mozemo posluziti ribom, vec se moramo potruditi da ispostujemo sva pravila vezana za uspesno pecanje skobalja, pa i primenimo neke nove stvari po savetu iskusnih ribolovaca sa tog terena.
A i dozivljaj je da dok vi pecate skobalja, prolazi ogroman brod na samo 40-50 metara od vas iz koga vas slikaju stranci na proputovanju...:)
Nadam se da cete i vi imati uspeha kada se nadjete na Dunavu, i mozda iskoristiti nesto od ovoga.
Bistro !!!