Странице

среда, 31. јул 2013.

Iskustva sa reke Pinios u Grckoj


Pinios ili Pinjos kako je mi zovemo, je jedna od najpoznatijih reka u Grckoj. Ne prodje
nijedan odmor da barem jednom ne odem na pecanje u ovu izvanrednu reku.
Reka Pinjos se uliva u Egejsko more negde u blizini turistickog mesta Nei Pori, ali je
u gornjim delovima bogata recnom ribom, i to klenom, skobaljem, mrenom i ostalim vrstama.
Moje pecanje se odvija uglavnom na istom delu reke, a to je na putu za Larisu. Bilo da
letujete u Paraliji, Leptokariji ili Nei Poriju ( koji je i najblizi reci, nekih 30-tak
kilometara) mozete stici do ove reke i mesta koje cu vam opisati i preneti utiske sa
pecanja.
Da uzmemo najudaljenije mesto od Reke Pinjos a to je Paralija ( oko 80km) veoma je lako
stici do reke Pinjos. Pratite putokaze za Larisu ( bilo da koristite celim putem auto put
ili da idete magistralom ( za one koji su vec bili, za one koji prvi put preporucujem
auto put, gde cete pak morati da platite 2 drumarine u iznosu od po 3 eura. Druga
putarina je na nekih 10-tak kilometara ispred mesta za pecanje. Znaci kada prodjete
drugu putarinu na putu za Larisu, nailazite na most preko pruge i dole cete videti
reku Pinjos. Nastavljate da vozite sve dok ne vidite sa desne strane tezge sa prodajom
suvenira. Tu se zaustavljate i nailazite na crkvu koja je veoma poznata i posecena
od strane turista. Vrlo brzo cete videti most preko reke, na slici je upravo taj most.
Kada ste stigli do mosta, na pravom ste mestu. Iznad mosta ( uzvodno) je mirniji i dublji
deo reke gde ima u izobilju mrene i klena. A ispod mosta ( nizvodno) je brzi tok reke
bogat skobaljom, siljkom i sljivarom.
Posto sam vec pisao o pecanju ovih vrsta riba, reci cu samo da se ovde ne razlikuje
nacin pecanja, i da je sve isto kao i kod nas. Trebamo odabrati mesto za koje smatramo
da je odgovarajuce i poceti ribolov. Licno ja sam imao izuzetne rezultate pri pecanju
skobalja i mrene. Dok se u pecanju klena nisam oprobao ( nisam imao vremenea), ali su
mi drugovi pricali da ima izuzetnih primeraka.
Ribolov u Grckoj je dozvoljen i nikada nisam imao problema, razgovarao sam i sa policijom
koja cesto odmara u hladovini..:)
Naravno i tamo se moramo pridrzavati pravila, i pecati iskljucivo na jednoj udici i po-
stovati lovostaj odredjene vrste ribe.
Nadam se da ce se neko odluciti da poseti ovu reku i da dozivi neko prijatno iskustvo na
njoj.
Bistro !!!!

Pecanje karasa


Karasa mozemo pecati kako na jezerima i barama, tako i u rekama. To je riba koja
uglavnom zivi u mirnim zatravljenim delovima sa muljevitim dnom. Tehnike pecanja ove
ribe su raznolike, pa ga mozemo pecati na plovak, dubince, fider tehnikom.
Pri pecanju na plovak koristimo stapove duzine 5-7 metara, strunu promera 0.18 i udice
velicine 10. Trazimo po mogucstvu mirne delove sa travom i pecamo pri dnu. Mamac za
karasa je takodje bitna stvar, i on rado uzima, zito, kukuruz, crvice kao i hleba.
Puno puta plovak nece potonuti, vec ce krenuti u stranu kada je vreme za kontru, jer
nekada karas uzme mamac i nastavi da pliva paralelno sa mamcem, a puno puta ce se
desiti da plovak izadje iz vode, sto je isto trenutak za kontru, jer je tada riba
uzela mamac i krenula ka povrsini vode.
Moje iskustvo pri pecanju na dubinski metod je pokazalo da karas uzima neverovatno
halapljivo i cesto koru hleba kao mamac.
Na sistemu sa klasicnom hranilicom, na udicu stavljamo parce donje kore hleba, koje
secemo makazama, i to je kockica 2x2 cm. koju istiskamo jakim pritiscima i tako je
kacimo na udicu. Na Bovanskom jezeru su rezultati na ovaj nacin pecanja fenomalni, pa
se javlja i deverika puno puta. Naravno umesto kore mozemo staviti i kukuruz ili neki
drugi mamac.
To je nesto uopsteno o pecanju karasa.
Bistro !!!!

Problem grana koje smetaju pri pecanju


Veliki broj puta mi se desilo, a verujem i jos dosta kolegama da na odredjenom mestu
za pecanje koje nam odgovara u potpunosti, ne mozemo da pecamo zbog grana koje su
iznad nas. Zbog njih ne mozemo da udarimo kontru, izvucemo ribu kako treba, a znam
po sebi da ako tu odlucim da pecam, tesko ce me bilo ko naterati da odustanem zbog
ovog problema.
Naravno ne mozemo se uvek popeti i ukloniti grane, i rascistiti taj prostor.
ALi ipak tu postoji veoma jednostavno resenje.
Sve sto nam je potrebno je klupko debljeg kanapa i flasa od 2 litra ( napunjena vodom).
Za jedan kraj kanapa vezujemo napunjenu flasu i flasu prebacujemo preko grane koja smeta
( iz nekoliko puta cemo sigurno uspeti), kada smo prebacili i kada je flasa pala na
zemlju uzimamo flasu i klupko kanapa i povlacenjem oba kraja grana koja smeta ce puci.
Sve ovo izgleda kao decja igra, ali u puno situacija me je spasilo da ne moram da menjam
mesto za pecanje.
Naravno pricam o nekim tanjim granama drveta, tako da ako je neka grana ogromna i masivna,
necemo pokusavati ovo.
Nadam se da ce ovo naci primenu u nekoj realnoj situaciji nekog od kolega.
Bistro !!!!!

Nije zlato sve sto sija - Colmic Fiume XXT 180


Odlucio sam se za ovaj post zbog mog razocaravajuceg iskusta pri kupovini stapa.
Naime radi se o modelu Colmic Fiume XXT 180. Pre nekih 6 meseci resio sam da zameni
moj Colmic Blizzard ( kojim sam bio prezadovoljan niz godina) navedenim stapom.
Jednostavno kada sam video stap bio sam odusevljen njime. Posto mi se nije svidjalo
kako je stap izgledao u verziji sa sprovodnicima ( sve je bilo nekako aljkavo odradjeno),
odlucio sam se za varijantu kupovine blank stapa ( verzija namenjena za bolonjez) i
kupovinu Fuji vodjica i kompletiranje stapa kod coveka koji je jedan od najbojih u
tom poslu. Posle 2 nedelje cekanja vodjica, stapa i odgovarajuceg konca za motanje,
stap je bio gotov, mojoj sreci nije bilo kraja.
Posle nekih 2-3 dana resio sam da izadjem na vodu i isprobam stap.
RAZOCARENJE !!! Posle 5 minuta pecanja bio sam totalno razocaran. Jednostavno model
stapa je tako lose izbalansiran, prednji delovi stapa jednostavno vuku stap ka vodi, i
imate osecaj da je stap tezak 1kg, a tezina stapa je 220 grama. Posle nekih pola sata
pecanja vec sam imao bol u zglobu desne ruke, a inace sam Blizzardom pecao milion puta
od jutra do mraka i imao osecaj da nemam stap u ruci.
Tako da sam shvatio da ipak pre kupovine stapa treba dobro razmisliti i mozda se i
posavetovati sa nekim ko je pecao takvim stapom ( ako je to moguce). Opet kazem, stap
je fenomenalan i po izgledu i po karakteristikama za ribolov koji ja upraznjavam i kakav
volim. Fini nacin pecanja, lakim i osetljivim stapovima, ali sve se to promenilo kada
je stap stigao na vodu.
Nadam se da cu ovim pomoci nekome da ne napravi istu gresku kao ja.
Moguce je i da se nece svi sloziti sa ovim, ali ja sam osetio potrebu da napisem moje iskustvo sa ovim
stapom.
Bistro !!!!

Kako upecati iglicu na moru


Pecanje na moru nije ni malo jednostavno, ali letovanje bez pecanja nije letovanje, barem
za mene. Tako da pored pecanje cipla o cemu sam vec pisao, imamo mogucnost pecanja i
iglice.
Iglica je veoma interesantna riba po izgledu, telo joj je dugo i tanko u obliku igle,
usta su prepuna sitnih zubiju.Moze da na raste do 1.5 kg, ali sam ja uglavnom pecao
komade od 300-800 grama.
Iglica je riba predator i najcesce sam je lovio na manje komade mesa ribe, ali isto
tako su delovi iglice jedan od najboljih mamaca za vece predatore.
Ne sumnjam da ima vise nacina za pecanje ove ribe, ali ja cu se zadrzati na nacinu
koji sam ja licno koristio i koji mi je doneo rezultate.
Iglicu pecam obicno oko neke luke, gde ne bacam direktno u luku, vec sa suprotne strane
u otvoreno more, obicno je tamo uvek stena i tu prilazi iglica.
A sada o nacinu pecanja :
Potreban vam je stap duzine 3.8m ( moze i nesto duzi), struna 0.22, vaser kugla i udica
velicine 4.
Po zavrsetku monitranja sistema, i kada vaser kugla bude na struni ( malo vise napunjena
da bi mogla da leti lakse i duze) stavljamo predvez duzine od 70-80 cm, na kraju vezemo
udicu i na nju kacimo mamac. Kao sto smo rekli mamac je uzduzno isecen deo ribe, ja sam
koristio delove sardele, rezane od repa ka glavi i ne prevelike komade. Dovoljno da
prekrije udicu i da vrh udice viri.
Tako namontiran stap je spreman za zabacivanje.
Kada zabacimo stap na nekih 30 metara od obale, pocinjemo da motamo polako vaser kuglu
prema nama i pratimo desavanje iza vaser kugle gde ocekujemo napad iglice.
Kao sto sam rekao ja sam imao uspeha na ovaj nacin i to na vise lokacija u Grckoj, a
najbolje rezultate u Stavrosu.
Nadam se da ce nekome znaciti ovaj pokusaj objasnjenja kako da upotpunite dan na
letovanju.
Bistro !!!!

уторак, 30. јул 2013.

Pecanje klena

Pecanje klena je mozda i jedno od najinteresantnijih pecanja, iz razloga sto postoje tolike mogucnosti
menjanja nacina ribolova, mamaca i tehnika, da to nije slucaj ni kod jedne druge ribe.
Nabrojacu neke nacine i tehnike pecanja klena : pecanje varalicama i voblerima na varalicarskim stapovima,
pecanje stapovima na plovak i to koristeci sledeci izbor mamaca : keder, skakavac, crvici, dudinka, sljiva,
visnja, zito, kukuruz secerac, i da ovde stanem sa nabrajanjem jer sigurno ima jos mnogo mamaca koje
ce klen rado uzeti : pecanje musicarenjem na vestacke musice : pecanje vaser kuglom na vestacke musice,
pecanje na fider tehniku.
Tako da je stvarno veoma interesantno biti klenas. Ali to iziskuje sa druge strane da ste spremni da prevalite
i po vise kilometara hoda po reci trazeci idealna mesta za klena. Sto opet znaci da ne moze biti svako klenas,
jer bez predjene kilometraze retko ko se moze pohvaliti nekim bogatim ulovom.
Klena mozemo naci na svim mestim u recnom toku, ima ga i u plicacima i brzacima, kao i na mirnim i dubokim terenima.
Ovo je po meni neka uopstena prica o klenu kao ribi, uz napomenu da je lovostaj klena u periodu
15 aprila do 31 maja i tada nije dozvoljeno pecati ovu ribu. Ako vidimo da neko peca i zeli da odnese
ribu kuci trebamo pokusati uticati na kolegu da to nije u redu, jer samo tako mozemo ocuvati riblji fond
i za buduce generacije ribolovaca.
Bistro !!!!

Prihranjivanje sljivara

Sljivar je jatna riba, i kao takva je vrlo zahvalna za pecanje. Tako da ako uspemo da zainteresujemo ovu vrstu ribe prihranom, mozemo ocekivati lepe rezultate.
Sto se tice vrste prihrane za sljivara najbolje rezultate daju mesene bombe od obicnog hleba, kao i najcesce
koriscena metoda koju cu sada pokusati da objasnim.
Radi se o kombinovanju kupovne hrane ( postoje specijalizovane hrane za pecanje bele ribe ) sa glinom za pecanje, starim hlebom i crvicima.
U vecu kofu koju imamo za spremanje hrane dodajemo 1kg kupovne hrane za belu ribu, oko 3 kg gline (koja steze hranu, a i pravi vecu kolicinu koja ne gubi na mirisu),
1 bajati navlazeni hleb, i sve to pocinjemo da mesamo uz dodavanje odredjene kolicine vode ( prateci zgusnjavanje hrane odlucujemo koju kolicinu vode dodajemo) i
mesamo dok ne dobijemo hranu koja je homogena i sa kojom mozemo praviti kugle velicine pesnice, a da se pritom hrana ne raspada na manje delove. Kada smo dobili
takvu masu dodajemo oko 1/2l crvica. Tako dobijena prihrana je spremna za hranjenje mesta.
Za pocetak pecanja pripremamo oko 5-6 kugli velicine pesnice i prihranjujemo prethodno izabrano mesto. Hranu bacamo pravo ispred nas, da bi centar zbivanja i
udaraca ribe ocekivali nekih 4-8 metara nizvodno od bacene hrane. U toku ribolova povremeno opet prihranjujemo mesto, bacanjem po 1-2 kugle na svakih sat vremena.
Pored ovoga mozemo i dodavati same crve ( prackanjem, tj. izbacivanjem odredjene kolicine crva ribolovackom prackom). Crve plasiramo 3-5 metara uzvodno od mesta
gde smo bacali kugle umesene hrane, iz razloga sto voda crvice lakse i brze nosi nego cvrstu hranu koja pada na dno i potrebno joj je duze vreme da se raspadne.
Nadam se da ce ovo pomoci buducim ribolovcima koji pozele da se oprobaju u pecanju ove atraktivne i veoma borbene ribe.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.
Bistro!!!

Mrest skobalja


Skobalj je riba koja se mresti u periodu od Marta do Maja meseca.Riba je  polno zrela sa 3 godine starosti tada moze da polaze ikru. Skobalj se mresti i u maticnim
rekama, ali je veoma velika migracija jata ribe u manje reke i potoke gde se osecaju sigurnije i tu polazu ikru.Prirodni nagon ih tera da plivaju iskljucivo
uzvodno, i pri tom kretanju prelaze prepreke koje ne bi mogli da predju izvan perioda mresta. Tada riba nije preterano zainteresovana za ishranu, vec je skoncetrisana
na mrest. Obicno je pored jedne velike zenke jato sitnijih muskih primeraka koji oblitavaju oko zenke da bi je oplodili.
Skobalj moze da polozi od 50-100000 ikre.
U periodu mresta riba se veoma cesto izbacuje na povrsinu vode za sta je najverovatnije uzrok ljubavna igra izmedju njih samih. Po zavrsetku mresta sva riba se
kao po komandi vraca u maticne reke, i samo mozda neki mali broj ostaje u manjim rekama u kojima je stigao zbog mresta.
Zbog toga je skobalj i u lovostaju u tom periodu, i veoma je bitno da se svi ribolovci pridrzavaju tih pravila, jer samo jedna zenka upecana u vreme mresta je
ogromna steta za buduci riblji fond. Nadam se da ce sve vise i vise biti savesnih ribolovaca i da cemo i u buducnosti imati mogucnosti da pecamo ovu prelepu
sportsku ribu.
Lovostaj skobalja je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada nikako nije dozvoljeno pecanje ove vrste,
i ako vidimo nekog ribolovca da peca i nosi ribu trebamo pokusati da uticemo na njegovu svest o ocuvanju
ribljeg fonda.
Bistro !!!

Pecanje sljivara

Sljivar ili kako kaze drugi naziv Nosara je riba veoma slicna skobalju, pa je takodje
veoma atraktivna za pecanje i odlican je borac.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.
Prenecu vam neka svoja iskustva u pecanju ove ribe.
Sljivar je riba koja se krece u vecim jatima, tako da sto se tice prihranjivanja ono
je obavezno, ali o tome u drugoj temi, ovde cemo se zadrzati na potreban pribor za
pecanje i odabir mesta.
Oprema za pecanje sljivara mora biti veoma lagana i precizna, cak i vise nego sto je
to potrebno za pecanje skobalja. Struna sto tanja, tako da ja pecam sljivara na 0.12, a
ako radi onaj sljivar od 200-300 gr. praktikujem pecanje na strunu promera 0.10mm.
Idealan stap za pecanje sljivara je od 5 i 6 metara, sa ili bez sprovodnika, prednost
dajem petljasima iz dosta razloga, lepsi osecaj upecane ribe, brze i preciznije pecanje
i slicno. Plovak treba biti fino izbalansiran, a dubina namestena tako da smo skoro
skroz na dnu. Udica koju koristim je nikada veca od velcine 14, mada puno puta stavljam
i 16-ticu. Pecam iskljucivo na hleba i crvice, mada ima i drugih mamaca koje on uzima.
Ali ova dva su mi se nekako najbolje pokazala u bezbroj situacija.
Najlbolje rezultate u pecanje skobalja sam imao u Avgustu i Septembru, barem licno ja.
Sljivar u tom kasnom letu voli i plice i brze delove reka zbog vece kolicine kiseonika,
ali se uglavnom peca u mirnijim i dubljim tokovima reka. Najvise volim da pecam iza
neke prirodne zapreke, gde ujedno imam stabilniju voznju, a i trag u kome cu da hranim
ribu. Kada smo namonitirali sistem i odredili mesto, ostaje nam da prihranimo ribu,
namestimo na udicu 1 ( ponekad 2) crvica i uzivanje moze da pocne.
Evo ovo sam napisao kao neku pocetnu osnovu za pecanje sljivara, a u nekoj od sledecih
tema pozabavicemo se prihranjivanjem sljivara.
Bistro !!!

понедељак, 29. јул 2013.

Prihranjivanje mrene


Mrena je jatna riba, i kao takva je vrlo zahvalna za pecanje. Tako da ako uspemo da zainteresujemo ovu vrstu ribe prihranom, mozemo ocekivati lepe rezultate.
Lovostaj mrene je u periodu od 1 aprila do 31 maja, i tada bi morali i mi sami da uticemo na ribolovce
oko nas da se to postuje, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond i za buduca pokolenja.
Sto se tice vrste prihrane za mrenu postoje razni nacini prihranjivanja. Ovde cemo opisati jedan od najrasrostranjenijih nacina prihrane koji provereno daje
rezultate.
Radi se o kombinovanju kupovne hrane ( najbolje rezultate daju one na bazi sira ) sa glinom za pecanje, starim hlebom i crvicima.
U vecu kofu koju imamo za spremanje hrane dodajemo 1kg kupovne hrane za mrenu, oko 3 kg gline ( koja steze hranu, a i pravi vecu kolicinu koja ne gubi na mirisu),
1 bajati navlazeni hleb, i sve to pocinjemo da mesamo uz dodavanje odredjene kolicine vode ( prateci zgusnjavanje hrane odlucujemo koju kolicinu vode dodajemo) i
mesamo dok ne dobijemo hranu koja je homogena i sa kojom mozemo praviti kugle velicine pesnice, a da se pritom hrana ne raspada na manje delove. Kada smo dobili
takvu masu dodajemo oko 1/2l crvica. Tako dobijena prihrana je spremna za hranjenje mesta.
Za pocetak pecanja pripremamo oko 5-6 kugli velicine pesnice i prihranjujemo prethodno izabrano mesto. Hranu bacamo pravo ispred nas, da bi centar zbivanja i 
udaraca ribe ocekivali nekih 4-8 metara nizvodno od bacene hrane. U toku ribolova povremeno opet prihranjujemo mesto, bacanjem po 1-2 kugle na svakih sat vremena.
Pored ovoga mozemo i dodavati same crve ( prackanjem, tj. izbacivanjem odredjene kolicine crva ribolovackom prackom). Crve plasiramo 3-5 metara uzvodno od mesta
gde smo bacali kugle umesene hrane, iz razloga sto voda crvice lakse i brze nosi nego cvrstu hranu koja pada na dno i potrebno joj je duze vreme da se raspadne.
Nadam se da ce ovo pomoci buducim ribolovcima koji pozele da se oprobaju u pecanju ove atraktivne i veoma borbene ribe.
Bistro!!!

Mamci za mrenu


Mrena, po mom misljenju ovo je vrsta riba za koju je odabir mamaca veoma interesantan i sarolik. Mrenu sam pecao na veliki broj razlicitih mamaca, i nikada
ne znate sta je u pravom trenutku dobitna kombinacija. Uglavnom mrena veoma rado uzima, hleba, crvice, mrmolje, tinjske crve, gliste, razne vrste sireva, a nikako nece odoleti ni rovcu iz zemlje.
Sto se tice sireva, to je trenutno skoro zaboravljen mamac, ali pre jedno 20-tak godina moji poceci su se zasnivali na pecanju bas na ovaj mamac. U to vreme to
je bila zdenka sir, koja se ostavi na suncu da se osusi, i onda se seku mali komadici koji se stavljaju na udicu, i mogu da vam kazem da je tada mrena prosto
ludela za tim mamcem, tako da mislim da bi i sada vrlo rado uzela ovaj mamac. Hleb i crvice uzima tokom cele godine, tako da je to mamac koji trebamo uvek
isprobati. Sto se tice mrmolja, njih najbolje uzima u kasnu jesen, a tinsjki crvi i glista uglavnom daju rezultate kada se opredelimo za dubinsko pecanje mrene.
Nadam se da ce ovo pomoci buducim ribolovcima koji odluce da krenu u lov mrene a nemaju dovoljno informacija o mamcima za mrenu. Ovo je napisano iz licnog
iskustva, tako da sigurno ima jos mamaca koji su uspesni, ali ja sam se zadrzao na ovim na kojima sam ja imao uspeha.
Lovostaj mrene je u periodu od 1 aprila do 31 maja, i tada bi morali i mi sami da uticemo na ribolovce
oko nas da se to postuje, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond i za buduca pokolenja.
Bistro !!!!

Pecanje mrene


Mrena je jedna od najaktraktivnijih riba za pecanje. Ima vretenasto telo i par izrazenih brkova. Mrena najcesce boravi u srednjem toku reke gde je dno sljunkovito.
Leti mrenu mozemo pronaci u plicim delovima reka, brzacima, prelivima, gde je dno izrazeno kamenito i gde ona boravi tokom celog dana. Zimi se mrena povlaci u
mirnije i dublje delove reke, i uglavnom su to veca jata mrena.
Mrenu mozemo uspesno pecati i zimi ileti.
Pribor potreban za pecanje mrene se sastoji iz sledeceg : Stap koji nam je potreban je uglavnom bolonjez duzine 5-6 metara. Struna na masinici bi trebala da
bude promera 0.18mm, jer mrenu ipak pecamo i u brzim delovima reka, a i nadamo se udarcu primeraka od 1-4 kg. Udica za pecanje mrene je velicine 8 ili 10, i
preporuka je da bude malo jaca udica ( kovana). Dok pitanje plovka resavamo na licu mesta u zavisnosti od date situacije, u brzim delovima koristimo plovke
nosivosti od 4-10 grama, dok u mirnijim delovima reka koristimo od 1-4 grama.
Za pecanje mrene bitnu ulogu igra i prihrana, ali o tome i pecanju zimi i leti u nekom od kasnijih postova, kao i o mamcima za pecanje ove vrste.
Uglavnom ovo su neke osnovne stvari za pocetnike u pecanju mrena. Ovo je potreban pribor sa kojim mozete poceti da ulazite u tajne pecanje ove veoma borbene i
sportske ribe.
Da ne zaboravimo da je lovostaj mrene od 1 aprila do 31 maja, toga bi trebali da se pridrzavaju svi ribolovci, da bi mogli i u buducnosti da pecamo ovu veoma
intereantnu i atraktivnu ribu.
Bistro !!!!

Prihranjivanje skobalja

Skobalj je jatna riba, i veoma vaznu ulogu ima prihranjivanje mesta za pecanje. Jer ako uspemo da zainteresujemo skobalja sa prihranom, veoma su velike sanse da
se pojavi vece jato skobalja.
Svako ima neki svoj nacin za prihranjivanje skobalja, pricacemo o 3 nacina koji su najrasprostranjeniji u prakticnom ribolovu.
Naravno, i samo mesta pecanja ima uticaj za kakvu cemo se vrstu prihrane odluciti.
Na prvom mestu bih stavio klasicno prihranjivanje takozvanim bombama od bajatog hleba ( taze nije dobar iz razloga sto se slabije raspada i zgletavi se).
Kao prvo sta treba da uradimo kada se spremamo za prihranjivanje ribe na ovaj nacin, jeste da odredimo koliko nam kamenje treba, tj. ako je mirnija voda, onda
uzimamo manje oblutke, a ako je jaca voda, onda uzimamo malo krupnije oblutke kamena. Proces pravljenja bombi je sledeci : hleb se okrene, tako da sredina hleba
bude sa spoljne strane, a kora iznutra. Podeli se na otprilike 5 dela ( od jednog hleba pravimo oko 5 vezanih bombi), i onda se kamen stavlja tako da ga hleb
prekrije, s tim da je sredina hleba sa spoljne strane. Za motanje bombi koristimo konac na kalemu ( sto tanji, to je bolji, iz razloga da kada mozda i zakacimo bombu
taj konac po mogucstvu pukne i ne napravi problem kao sto je kidanje udice, ili vadjenje bombe). Kada smo namotali bombe, ribu hranimo otprilike 4-6 metara nizvodno
od mesta gde mi stojimo, iz razloga jer nam je u tom delu voznja najidealnija, tako da pri zadrzavanju mamca iznad bombi riba moze najlakse da uzme mamac.
Za skroz mirna i duboka mesta ne koristimo ovu vrstu prihrane, iz razloga jer je tu voda spora, i nema tu moc da vremenom kamenje od bombi na kojima ostaje konac
odnese nizvodno, vec je to kamenje stalno tu sa koncem, i vremenom riba izbegava taj deo za boravak i hranjenje.
Znaci u mirnim i dubokim mestima koristimo drugi vid prihrane, a to je sledeci : sada pravimo takozvane ljigave bombe od taze hleba. Isto se hleb podeli na nekih
5 delova, s tim sto sada jedan po jedan deo potopimo u vodu na nekih 5 sekundi ( da ne bi upio mnogo vodu) i onda to parce hleba mesimo rukama sve dok ne dobijemo
homogenu i cvrstu smesu. U tako pripremljen komad ubacujemo kamen manje velicine nego sto koristimo pri prihranjivanju vezanim bombama. Bombe bacamo takodje
nekih 4-6 metara nizvodno, ali ovim nacinom nema ostataka konca na kamenu, vec kada hleb bude pojeden ili se skine sa kamena, ostaje cist kamen koji ne smeta ribama.
Treci nacin prihranjivanja skobalja je kupovnom hranom za belu ribu, koja se mesa sa glinom za pecanje, uz dodatak odredjene kolicine crvica. Otprilike na 1 kg hrane
ide 3 kg gline i oko 0.5 litra crvica. Hrana i glina se izmesaju u kanti za pripremu hrane na suvo, a onda se postepeno hrana vlazi vodom dok ne dobijemo odgovarajucu
gustinu hrane. Na kraju dodajemo crvice, i od dobijene smese pravimo kugle velicine pesnice u koje ne stavljamo kamenje, vec ih bacamo bez kamena. Za mesto bacanja
vazi isto pravilo kao i kod prethodnih nacina prihrane, s tim sto ovde mozemo i baciti pravo ispred nas, jer se ova hrana mnogo brze rastvara i krece nizvodno.
Po pravilu pri ovakvom prihranjivanju pecamo na crvice.
Sigurno je da ima i drugih nacina prihranjivanja skobalja, ali je ovo neki standard, koji uglavnom daje odlicne rezultate, tako da se nadam da cete imati uspeha
u ribolovu skobalja sa ovakvim nacinom prihranjivanja.
Lovostaj skobalja je propisan zakonom, i ovu ribu nije dozvoljeno pecati u periodu od 15.aprila do 31. maja.
Bistro !!!!

Mamci za skobalja


Skobalj je vrsta ribe koja uzima raznoliku hranu. Glavni mamci za pecanje skobalja su : Francuski hleb, obican domaci hleb, crvici i trava.
Fransuski hleb je vrsta specijalnog hleba napravljenog iskljucivo za pecanje. Pakuje se u najlonske kesice ( obicno po dva parceta) a moze biti i u vidu
cele vekne. Priprema francuskog hleba je vrlo jednostavna. Potreban je komad pamucne krpice, koja se namokri vodom, potom se lepo icedi skoro sva voda iz krpice, i
u tako vlaznu krpicu stavljamo parce francuskog hleba. Po mom iskustvu jos je bolje da tako umotan hleb onda stavimo u najlon kesu, i lepo zamotamo. Za nekih
3-4 sata imamo savrseno pripremljen hleb za pecanje, koji stoji veoma dugo na udici, pa cak ne spada i kada udarimo kontru.
Isto tako kao odlican mamac ( pa cak nekada riba i bolje uzima) se pokazao obican domaci beli hleb. Kod ovog hleba nemamo proces pripreme, vec iz kupljenog
hleba vadimo sredinu, koju obavezno cuvamo u kesi ( da se hleb ne bi susio), i namestamo hleb na udicu u obliku takozvane ruze, tj. omanje parce sredine
stiskamo u dno udice (usi), dok deo prema vrhu udice ostavljamo nestisnut.
Crvici su takodje mamac koji skobalj rado uzima, pogotovo kad se i prihranjuje mesanom hranom a ne bombama od bajatog hleba ( o tome ce biti reci u postu o prihrani
skobalja). Na osnovu nekog mog dugogodisnjeg iskustva, najbolje rezultate sam imao na 2 crvica, mada to zavisi i od velicine skobalja koga pecamo. Crvice cuvamo
u plasticnim kutijama, u kojim imamo i brasna, ili neku hranu koju koristimo za prihranu, i obavezno cuvamo u hladovini, jer na velikim vrucinama crvici mogu za 2 sata
da budu mrtvi.
Sto se tice trave, to je veoma rasprostranjen mamac, a najvise se peca sa ovim mamcem na Drini. Postoji prirodna trava za lov skobalja i vestacka trava.
Prirodna trava se nalazi u samoj reci, gde se i skuplja za pecanje, i skobalj najbolje uzima taj mamac u periodu od juna pa do kraja oktobra, kada ima dosta
trave u reci, i ona mu tada predstavlja idealnu prirodnu hranu. Za pecanje na travi se obicno koriste udice sa okcem ( musicarke), zbog efikasnijeg namestanja
trave i njenog lelujanja u reci.Trava treba da bude mlada i svetlo zelene boje.
Vestacka trava se obicno dobija iz itisona, iz kojis se izvlace niti koje se sortiraju i u dodiru sa vodom podsecaju na prirodnu travu iz reke. Sa napomenom da
je prirodna trava mnogo bolji mamac od vestacke.
To su osnovni mamci za pecanje skobalja, dok se nekad desavaju i neke nepredvidjene stvari, tako da sam ja imao 4-5 lepih komada, koji su udarili na bombere koje
sam bacao loveci tog dana klenove. Uopsteno pecao sam puno puta klenove na bombere, ali nikada nisam imao skobalja, toga dana je nesto uticalo da se zainteresuju
i za taj vestacki mamac, napravljen pre svega za lov klena.
Lovostaj skobalja je propisan zakonom, i ovu ribu nije dozvoljeno pecati u periodu od 15.aprila do 31. maja.

Pecanje skobalja u mirnim vodama


Skobalj je riba koja obitava kako u brzim recnim tokovima, tako i u mirnim delovima reka.Naravno i nacin pecanja se razlikuje od toga za koj deo reke se odlucimo.
Posto smo vec pisali o pecanju u brzoj vodi, sada cemo se pozabaviti nacinom pecanja skobalja u mirnijim delovima reka.
Skobalj je kao sto smo rekli jatna riba, i ako uspemo da lociramo mesto gde se nalazi skobalj mozemo ocekivati i dobar ulov. Ako u ribolov stignemo rano ujutru olaksano
nam je lociranje skobalja, jer on voli ujutru da se izbacuje iznad povrsine vode, ili da samo pravi krugove po povrsini vode bez izbacivanja. Pri odabiru mesta za
pecanje u mirnoj vodi, uglavnom se peca na poznatim mestima u nasem, vasem kraju. To su zimi uglavnom zimovnici gde riba obitava i dubina se krece u rasponu od 1-2 metra,
to je i idealna dubina za ovu vrstu pecanja skobalja.
Nasuprot pecanju u brzoj vodi, ovde su nam potrebni sto laksi i osetljiviji sistemi, po mogucnosti i stapovi.
Najlon za pecanje u mirnoj vodi se koristi uglavnom 0.12-0.14, mada ja licno dajem prednost tanjem najlonu, tako da pecam iskljucivo sa tanjim najlonima ili strunama.
Stap ne bi trebao da bude robustan kao ni masinica, najvise zbog samog uzivanja u pecanju i vadjenju riba u tim uslovima. Udica koja nam je potrebna je velicine
12 ili 14, u zavisnosti od toga koliki skobalji se javljaju na odredjenom mestu.
Plovak je po meni jedan od najbitnijih detalja za mirnu vodu, i on treba da bude sto laksi, 1gr najbolje, i veoma precizno izbalansiran. Znaci ako je antena plovka
4 santimetra, balansiramo plovak do onog trenutka dok antena plovka ne viri iz vode nekih 0.5 cm. To je veoma bitno jer skobalj u mirnoj vodi ne uzima halapljivo
kao u brzoj vodi, jer ima vremena i da se poigra sa mamcem, pa se tako desava da puno puta plovak i ne potone, vec jednostavno samo promeni pravac ili zastane, sto
je pravi trenutak za kontru.
Nadam se ce ovo pomoci nekome u pecanju skobalja u mirnim vodama.
Bistro !!!!

Pecanje skobalja u brzim vodama


Skobalj je riba koja boravi podjednako u brzoj i sporoj vodi. Tako da ga mozemo pecati na razlicitim mestima. Ovde cemo se pozabaviti sa nacinom pecanja skobalja
u brzim vodama, brzacima, prelivima i slicno.
Nekada davno kada sam pecao kao dete vazila su neka druga pravila za pecanje skobalja. Na primer, zimi je bilo nezamislivo pecati skobalja sa tezim plovkom od 1-1,5gr.
dok sada skobalja pecamo i zimi u brzim vodama, sa plovcima od 5 do cak 10 grama ?
Sto znaci, da nam za pecanje skobalja u brzim tokovima reka, brzacima, treba nesto jaci stap sa sprovodnicima i masinicom, idealna duzina stapa je 5-6 metara.
Struna u ovom slucaju treba da je nesto jaca, ali ne predebela jer je skobalj veoma obazriva riba. Naljbolje resenje po meni je kvalitetan najlon debljine 0.16mm.
U zavisnosti od brzine vode koristimo plovke odredjene gramaze, sto je jaca voda ide tezi plovak i obrnuto. Skobalja mozemo pecati u klasicnom brzaku ( gde voda bas
ne juri preterano) i u tom slucaju mozemo koristiti nesto duzi predvez ( koji inace ja ne koristim nikada) da bi mamac lepse isao blizu dna, a da ne zakacuje kamenje.
Kao sto ga mozemo pecati u brzaku, mozemo ga pecati i ispred pocetka brzaka ( takozvani preliv) gde je takodje voda brza, ali i nesto dublja nego u brzaku, tako da riba
koja je u brzaku u jednom trenutku odluci da napusti brzak i da udje u malo mirniju i dublju vodu, i tu mi cekamo udarce.
Za pecanje u brzoj vodi se takodje koriste i zapreke. Na odredjenim mestima mozemo naici i na prirodne zapreke, ali uglavnom su to zapreke koje mi ribolovci sami
pravimo na licu mesta. Za pravljenje zapreka se koriste dve sipke od armature ( 10-tka) koje su visoke nekih 1,5 metra. To je dovoljna duzina jer se zapreka postavlja
obicno na mestima gde je dubina do 80 cm. Sipke se nabijaju u vodu i ostavljaju da vire iznad vode nekih 40-50 cm. Razmak izmedju sipki je oko jednog metra, i u
tom delu se stavljaju pripremljene grane koje se slazu jedna po jedna. Kada se to odradi, dobijamo smireniju vodu i trag u kome pecamo, i u kome se plovak lepse
ponasa, a i ujedno je i ribi lakse da uzme plasirani mamac.
U svakom slucaju izazov je pecati skobalja u brzim delovima reka, i nadam se da ce vam ovo pomoci da uspesno pecate ovu divnu ribu.
Bistro !!!!

Pecanje skobalja zimi


Pecanje skobalja zimi je po meni najlepse pecanje. Zimi uglavnom nemamo problema sa vetrom i kisom ( sneg i nije neki problem ), a tu je i druzenje uz vatru...
Nekada kada sam pocinjao da pecam skobalja, pre nekih 25 godina, zimi se skobalj pecao iskljuci u mirnoj vodi sa najlaksim plovcima u rasponu od 0.5-1 gr.
Sada zadnjih 1-tak godina to vise nije tako. Sada se podjednako dobro peca i u brzim delovima reka sa plovcima od 3-6 grama. Tako da je izbor mesta zimi dosta
veliki. Znaci mozemo traziti ribu i u mirnim delovima reka sa laganim sistemima, a i u brzim delovima sa jacim sistemima.
Najbolji mamac za zimski period je Francuski hleb, i skobalj ga uzima sa zadovoljstvom.
Tako da kada krenete zimi u ribolov na skobalja, potrebna je samo upornost na izabranom mestu i ako je skobalj iole raspolozan za hranjenje, uspeh nece
izostati.
Bistro!!!

Pecanje skobalja leti


Skobalj se podjednako dobro lovi i zimi i leti, mada ja mislim da je zima bolji period za pecanje skobalja i da se aktivnije tada hrani. Ali sada cemo se koncetrisati
na pricu oko pecanja leti kada su temperature vode visoke.
S obzirom da sa velikim temperaturama opada kolicina kiseonika u vodi, riba trazi brze i plice delove reka, gde je voda bogatija kiseonikom.
Tako da skobalja leti pecamo uglavnom (mada ima izuzetaka) u plicim i brzim delovima reka. Puno puta sam imao odlicne rezultate na prelivima ispred brzaka, ali isto
tako i u samim brzacima. U letnjim periodima skobalj najbolje uzima rano ujutru i kasno popodne. Mamac se ne razlikuje i koriste se isti mamci i zimi i leti.
Ja praktikujem da leti pecam petljasima ( stapovima bez sprovodnika i masinicama). Razloga je vise, jedan od njih je sto je vodjenje plovka i plasiranje mamca
mnogo preciznije ovom vrstom stapova, a i sam ugodjaj vadjenja ribe je daleko interesantniji i lepsi. Uglavnom se koriste stapovi duzine 6. 7 i 8 metara,
Tako da kada krenete da pecate skobalja leti, preporuka je da se trazi malo brza i plica voda, ali opet kazem postoje mesta i gde riba uzima leti i u mirnioj
vodi, ali je to dosta redje.
Bistro,

недеља, 28. јул 2013.

Pecanje skobalja


Ribolov je jedan od najlepsih i najzdravijih sportova. Stalno smo okruzeni prirodom i interesantnim dogadjajima na reci. Sa velikim iskustvom i stazom od preko
25 godina, nadam se da cu vam pomoci u vasim buducim pokusajima da upecate jednu od najatraktivnijih riba za sportsko pecanje.
Skobalj je veoma atraktivna riba za pecanje iz vise razloga. Kada uzima mamac moze se upecati lepi broj ovih riba, a borba sa njima je vrhunac plovkarenja.
Skobalj nastanjuje sve tokove reka, ima ga u dubinama, plicacima, brzim tokovima reka kao i u sporijim tokovima. Poenta je pokusati odrediti u datom trenutku
gde se on nalazi.
Sada ce mo se zadrzati na uopstene stvari o skobalju, a kasnije ce mo se baviti pecanjem skobalja u odredjenim vremenskim periodima.
Skobalj se peca uglavnom na bolonjezima ( stap sa sprovodnicima i masinicom)plovcima od 1-10 gr. Stapovi koji se koriste variraju u duzini od 4-7 metara. Mada postoje i situacije gde mozemo pecati
i petljasima, tj. stapovima bez sprovodnika i masinica. Na tim stapovima je jos lepsi dozivljaj pecati, lepse se oseca riba, a i dosta smo brzi kada pecamo ovom
vrstom stapova.
Najlon ili struna koju koristimo za pecanje skobalja se krece u promeru 0.12-0.16 mm. Sto je tanja struna to su veci izgledi za uspesno pecanje. Ja uglavnom koristim
strunu debljine 0.12 mm, osim u slucajevima kada situacija zahteva nesto deblju strunu, ali o tome kasnije. Plovci kao sto sam reko idu od 1-10 grama, sto takodje
zavisi od mesta koje smo izabrali za pecanje. Udice koje koristimo za pecanje ove ribe se krecu u promeru 8-16. i moj omiljeni izbor su udice renomiranog proizvodjaca
udica, firme GAMAKATSU, u 90 % slucajeva pecam udicom velicine 12, serija 1013b. Primama za pecanje skobalja igra takodje veoma bitnu ulogu, ali ce mo i o tome u
posebnom postu o primami skobalja. Nema nekih izricitih pravila kada je u pitanju period dana kada skobalj uzima hranu, tako da mozemo ocekivati tokom celog
dana da skobalj u jednom trenutku pocne da uzima mamac, i to je uglavnom u serijama od po nekoliko komada.Isto tako nije retko da vidimo ribu kako se presijava
ispod naseg plovka i mesta gde pecamo, ali jednostavno skobalj nije uvek zainteresovan za hranu, tako da iako je tu desava se da nema rezultata, tj. da nemamo
ribu na udici.
Skobalj se peca ISKLJUCIVO na jednoj udici, i sve ostalo se smatra za krivolov, i protiv toga se moramo svi boriti, i pokusati da uticemo na nesavesne ribolovce
da to nije dozvoljeno, kao i koriscenje drugih pomagala u vidu, mrezica i slicnog.
Lovostaj skobalja je propisan zakonom, i ovu ribu nije dozvoljeno pecati u periodu od 15.aprila do 31. maja. Zasto je to tako ce mo isto u nekoj od sledecih tema
vezanih iskljucivo za pecanje skobalja, kao moje ( a i vecine ribolovaca koji pecaju na plovak) omiljene ribe za pecanje na plovak.
Za sada toliko, kao neki uvod u upoznavanje ove vrste ribe.
Bistro !!!!!

Pecanje cipla na moru


Ovde cu pokusati da vam prenesem moje iskustvo u pecanju morske ribe CIpla ( ili kako ga Grci zovu Kefalo). Cipli je morska riba veoma slicna po izgledu nasem skobalju, a slicna i po mnogo cemu ostalom. To je morska riba kojoj nije stran ni ulazak u pojedine reke i kanale koji su povezani sa morem.
Moje pecanje cipla se uglavnom svodilo na najfiniji nacin pecanja. Stapom bez masinice ( petljas), struna 0.14, ekstra osetljivi plovak od 1 grama i udica broj 12.
Najbolje rezultate sam imao u Lukama ili na delovima mora oko luka. Poenta pecanja cipla je da morate da pristupite skroz pedantno od pocetka do kraja pecanja.
Za prihranjivanje mesta mi se najbolje pokazao stari hleb pomesan sa ribljim brasnom i konzervom sardele. Ribu hranim ne daleko od doka ili stena, otprilike na
duzinu stapa od 6 metara. U pocetku bacim 4-5 tvrdo umesene kugle hrane, a posle toga cesto bacam saku hrane koja nije toliko tvrda i koja se rastvara u vidu magle.
Cipal je jatna riba i ako uspemo da dovedemo jedno cipla, mozemo ocekivati bogat ulov.
Mamac koji koristim za pecanje ove ribe je iskljucivo hleb, kako domaci obican, tako i specijalan hleba za pecanje, poznat kao Francuski hleb. Najveci razlog ovome
je taj sto tako izbegavam u velikoj meri udar sparova i ostalih sitnih riba koje pridju hrani. Sa drugim mamcima, poput mesa skoljke ili morskih glisti, sansa da
upecate cipla je veoma mala, jer cim ti mamci padnu u vodu velike kolicine tih riba odma grizu, tako da cipli i ne stigne do mamca.
Tehnika pecanja kao sto sam rekao je sa skroz osetljivim i laganim sistemima. Bitno je da mamac plasiramo pri dnu, mada neretko mozemo imati uspeha i na plicim
dubinama, jer cipli nekada ne uzima hranu na dnu, vec se izdigne nekih 1-1.5 metara iznad dna. Kada smo to odradili najvaznija stvar je dobro izbalansirati plovak,
pri cemu je akcenat na tome da antena plovka sto manje viri iz vode, znaci minimalno, koliko da mozemo da vidimo i najmanji treptaj plovka. Nekada se desava da
uzima lepo i plovak ulazi pod vodu, ali puno puta je toliko obazriv da ako nismo maksimalno skoncetrisani necemo ni primetiti da je riba uzela, znaci to je mali
neprirodni pokret plovka, nekada se samo malo nakrivi na 1-2 sekunde i tada trebamo reagovati sa kontrom.Izvanredan je borac i pravo uzivanje za sportski ribolov
sa osetljivim stapovima.
Cipli najbolje uzima u podne, i do nekih 19h. Ujutru sam veoma retko imao dobre rezultate, kao i na kraju dana.
Ovo su iskustva iz letnij meseci ( jul, avgust), a cipal jos bolje uzima maja meseca, pa i septembra meseca.
Moja preporuka je da cipla pecate iskljucivo ovom metodom, jer je zagarantovano uzivanje, za razliku od nekih drugih metoda, koje necu ni spominjati jer su po
meni mnogo manje interesantni, a i manje sportski.
Nadam se da sam nekome ovim omogucio lepe dane na morskoj vodi.
Bistro !!!!!