Sljivar ili kako kaze drugi naziv Nosara je riba veoma slicna skobalju, pa je takodje
veoma atraktivna za pecanje i odlican je borac.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.
Prenecu vam neka svoja iskustva u pecanju ove ribe.
Sljivar je riba koja se krece u vecim jatima, tako da sto se tice prihranjivanja ono
je obavezno, ali o tome u drugoj temi, ovde cemo se zadrzati na potreban pribor za
pecanje i odabir mesta.
Oprema za pecanje sljivara mora biti veoma lagana i precizna, cak i vise nego sto je
to potrebno za pecanje skobalja. Struna sto tanja, tako da ja pecam sljivara na 0.12, a
ako radi onaj sljivar od 200-300 gr. praktikujem pecanje na strunu promera 0.10mm.
Idealan stap za pecanje sljivara je od 5 i 6 metara, sa ili bez sprovodnika, prednost
dajem petljasima iz dosta razloga, lepsi osecaj upecane ribe, brze i preciznije pecanje
i slicno. Plovak treba biti fino izbalansiran, a dubina namestena tako da smo skoro
skroz na dnu. Udica koju koristim je nikada veca od velcine 14, mada puno puta stavljam
i 16-ticu. Pecam iskljucivo na hleba i crvice, mada ima i drugih mamaca koje on uzima.
Ali ova dva su mi se nekako najbolje pokazala u bezbroj situacija.
Najlbolje rezultate u pecanje skobalja sam imao u Avgustu i Septembru, barem licno ja.
Sljivar u tom kasnom letu voli i plice i brze delove reka zbog vece kolicine kiseonika,
ali se uglavnom peca u mirnijim i dubljim tokovima reka. Najvise volim da pecam iza
neke prirodne zapreke, gde ujedno imam stabilniju voznju, a i trag u kome cu da hranim
ribu. Kada smo namonitirali sistem i odredili mesto, ostaje nam da prihranimo ribu,
namestimo na udicu 1 ( ponekad 2) crvica i uzivanje moze da pocne.
Evo ovo sam napisao kao neku pocetnu osnovu za pecanje sljivara, a u nekoj od sledecih
tema pozabavicemo se prihranjivanjem sljivara.
Bistro !!!
veoma atraktivna za pecanje i odlican je borac.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.
Sljivar je riba koja se krece u vecim jatima, tako da sto se tice prihranjivanja ono
je obavezno, ali o tome u drugoj temi, ovde cemo se zadrzati na potreban pribor za
pecanje i odabir mesta.
Oprema za pecanje sljivara mora biti veoma lagana i precizna, cak i vise nego sto je
to potrebno za pecanje skobalja. Struna sto tanja, tako da ja pecam sljivara na 0.12, a
ako radi onaj sljivar od 200-300 gr. praktikujem pecanje na strunu promera 0.10mm.
Idealan stap za pecanje sljivara je od 5 i 6 metara, sa ili bez sprovodnika, prednost
dajem petljasima iz dosta razloga, lepsi osecaj upecane ribe, brze i preciznije pecanje
i slicno. Plovak treba biti fino izbalansiran, a dubina namestena tako da smo skoro
skroz na dnu. Udica koju koristim je nikada veca od velcine 14, mada puno puta stavljam
i 16-ticu. Pecam iskljucivo na hleba i crvice, mada ima i drugih mamaca koje on uzima.
Ali ova dva su mi se nekako najbolje pokazala u bezbroj situacija.
Najlbolje rezultate u pecanje skobalja sam imao u Avgustu i Septembru, barem licno ja.
Sljivar u tom kasnom letu voli i plice i brze delove reka zbog vece kolicine kiseonika,
ali se uglavnom peca u mirnijim i dubljim tokovima reka. Najvise volim da pecam iza
neke prirodne zapreke, gde ujedno imam stabilniju voznju, a i trag u kome cu da hranim
ribu. Kada smo namonitirali sistem i odredili mesto, ostaje nam da prihranimo ribu,
namestimo na udicu 1 ( ponekad 2) crvica i uzivanje moze da pocne.
Evo ovo sam napisao kao neku pocetnu osnovu za pecanje sljivara, a u nekoj od sledecih
tema pozabavicemo se prihranjivanjem sljivara.
Bistro !!!
