Som na skakavca ?

Moram da podelim sa vama, po meni jedinstven dogadjaj koji mi se desio pre nekog vremena na pecanju.
Pecao sam klena na kukuruz, ali kao je slabo klen toga dana uzimao kukuruz, resio sam da probam na skakavce.
Presao sam dosta dug teren ali uspeha nije bilo, jednostavno riba nije htela da uzima cini mi se bilo koji mamac, jednostavno nije bio dan za klena. Ali kako tesko odustajem, nastavio sam da trazim mesta gde bi
mozda i uzeo neki klen.
U jednom trenutku sam imao takav napad da sam bio siguran da je klen od preko 2 kilograma, odma po udaranju kontre, shvatio sam da imam veliku ribu na stapu. Posle nekoliko minuta borbe, u kojoj nisam mogao da vidim ribu, usledilo je veliko iznenadjenje... Kada je riba prisla povrsini i udarila repom o povrsinu vode shvatio sam da na stapu imam soma, i to soma od 3-5 kilograma. Usledila je jos pazljivija borba i
posle nekih 10-tak minuta uspeo sam da izvadim ribu.
Som je bio tacno 3 kilograma, i naravno mojoj sreci nije bilo kraja, e sada da li je jos neko imao soma na
ovaj mamac, ne znam, ali se meni ovo prvi put desilo, sto opet kaze da nema pravila u ribolovu, i sve je
moguce, samo treba biti istrajan i uporan.
Bisro.

Crvena voda na pecanju

Da napisem jucerasnje iskustvo sa pecanja. Stigli smo na mesto gde danima pecamo skobalja i imamo odlicne rezultate. Voda je svih dana bila bistra i odlicna za pecanje, kako nema padavina nismo razmisljali
o mogucem iznenadjenju ( neprijatnom).

Kada smo stigli do vode zatekli smo Juznu Moravu crvenu i neprovidnu ?
U startu smo bili skepticni prema uspehu u pecanju toga dana, sto se ispostavilo kao ispravno razmisljanje.
Riba jednostavno nije htela celog dana da uzima mamac, iako smo bili uporni i istrajni u pecanju.
Razlog crvene vode ne znam, ali najverovatnije potice iz nekih fabrika koje preradjuju voce i ko zna sta jos.
Cuo sam se posle ribolova sa prijateljijma koji su pecali na drugim mestima, i kod svih je bila ista prica, riba nije htela da jede. Tako da je neki zakljucak da ribama to zamucenje jednostavno nije prijalo, a da li ce imati i jos neke posledice po riblji fond, videcemo narednih dana.
Nije bilo bas kao na slici, ali slicno...
Uglavnom umesto lepog dana, doziveli smo dan bez udarca, ne nasom krivicom.
Samo se nadam da ce neko poceti da vodi brigu o tome ko i koliko zagadjuje nase reke, i preduzeti nesto po tom pitanju, a do tada nam ostaje da se nadamo da cemo zateci dobru vodu kada podjemo na pecanje.
Bistro !!!

Pecanje na moru

Da napisemo nesto o pecanju na moru. Pecanje na moru je itekako moguce i kada ste na odmoru, uz neke savete koje mozete iskoristiti.
Ovde cemo pisati o pecanju na moru, na bilo kom mestu da se nalaztite, jer su veoma slicni ako ne i isti sistemi i nacini pecanja. Prvo bih napisao nesto o pecanju u lukama koje se nalaze u mestima gde letujete ( za one koji imaju tu srecu da imaju neku luku u mestu letovanja).

Luka je mesto gde dolazi veliki broj raznih riba koje prate ribarske brodice koji dok se vracaju usput ciste mreze i stalno bacaju hranu iza sebe, tako privlaceci veliki broj jata riba, po mom iskustvu najvise Cipla, ali 
i ostalih vrsta riba ( spara, iglica, orada, brancina...). Tako da je to idealno mesto za ribolov, kako zbog gore
navedenog tako i zbog toga sto tu po pravilu nema kupaca. Najbolje rezultate mozemo postici ako se opredelimo za pecanje Cipla, jer on ulazi u najvecim jatima, najbolji je borac i udaraju uglavnom komadi od
300-1000 gr. Sistem za pecanje cipla je veoma jednostavan ako ste pecali na lake plovkaroske sisteme.
Potreban vam je stap od 6-7 metara bez vodjica ( moze i sa vodjicama, ali je prava stvar petljas), plovak od 1 grama ( koji treba biti perfektno izbalansiran) i udica velicine 10-12. Prihranjivanje je neophodno, najbolje je obicnim bajatim hlebom uz dodatak konzerve sardele. Hranu bacamo cesto, ali po malo da bi zadrzavali jato cipla koje se nadje u blizini. Cipal uzima veoma oprezno tako da moramo biti maksimalno skocentrisani i reagovati i na najmanji neprirodni pokret plovka, nekada ce plovak samo zatreperiti i tada takodje trebamo kontrirati, a ne cekati da plovak uvek skroz potone. Takodje ne treba pecati na punu duzinu stapa, vec 1-2 metara blize zbog pravilne i brze kontre koja je jedna od najbitnijih stavki u pecanju cipla. Ako se sve ovo ispostuje, rezultat bi trebao biti u nasu korist, tj. trebali bi da imamo solidan ulov ove lepe ribe.
Ako pak ne zelimo da se preterano posvetimo svemu ovome, a da ipak nesto pecamo na odmoru, uvek mozete na ovakav sistem staviti parce mesa iz skoljki, ili morskog crva ( ima u prodavnicama) i pecati spara koji se takoreci i sam upeca, tako da neko preterano balansiranje plovka, hranjenje i kontriranje nije potrebno.

Ribolov u Grckoj

Ribolov u Grckoj je itekako moguc i dok ste na letovanju. Ovde cu pokusati da vam dam par korisnih saveta iz licnog iskustva, jer pecam tamo unazad 10-tak godina svake godine.

Uglavnom letujem u i oko Paralije, ali sve to sto se primenjuje na ovom delu grckog mora mozete primeniti u bilo kom delu da letujete. Ako izaberete neku reku za pecanje u blizini mora ( najpoznatije Strimonas u predelu Asprovalte, i Pinjos u predelu Nei Porija) mozete pecati svu ribu koju pecate i na nasim vodama i na istim sistemima i nacinima pecanja. Razlika je jedina sto ako pecate na delu uliva reke u more mozete uspesno pecati i morsku ribu koja ulazi u te reke, ali se ne udaljava mnogo od uliva. Najcesce pecana riba na ovakvim mestima je Cipal, i to na hleba kao sto pecamo skobalja, znaci skroz isti nacin pecanja.
Ako se odlucite za pecanje u moru i tu imate vise varijanti i opcija. Ako zelite malo vece i ozbiljnije ulove preporucio bih vam svaku luku koju mozete naci, ima ih u dosta mesta u Grckoj ( Paralija, Stavros, Platamona itd). U luci pored spara i iglice ima Cipla u ogromnim jatima i peca se odlicno na hleba. Ako pokusate sa nekim drugim mamcima, crvi, skoljke ili slicno, ocekujte uglavnom sitne sparove koji i nisu toliko interesantni za pecanje, zato je mora preporuka pecanje na hleba.
Ako nemate luku u blizini onda po mogucstvu probajte da nadjete neko stenje ili slicno gde nema kupaca i tu okusajte srecu opet pokusavajuci da upecate Cipla, ali vam je sigurnija varijanta pecanje spara koga u takvim delovima ima u izobilju.

Pecanje klena na kukuruz

Pecanje klena na kukuruz je moj omiljeni nacin pecanja ove ribe, iz razloga sto je vrlo slicno pecanju skobalja na plovak, inace mom omiljenom nacinu pecanja na plovak.
Jedina razlika po meni je velicina udice, koja je veca nego kada pecamo skobalja, i obicno pecam na velicinu 6-8.
Potreban nam je stap sa sprovodnicima od 4-6 metara, plovak gramaze 2 grama, struna promera 0.18mm
i udica kao sto sam rekao velicine 6-8. Mozemo pecati na kukuruz iz teglice, ali isto tako i na smrznuti kukuruz iz kesice, s tim sto je kukuruz iz teglice po meni dosta kvalitetniji i duze stoji na udici.

Prihrajivanje je takodje kukuruzom, i to mozemo sa obicnim prokuvanim kukuruzom.
Za prihranjivanje koristimo takozvanu ribolovacku pracku, u koju stavljamo manju kolicinu kukuruza i prackamo nekoliko metara iznad mesta gde zabacujemo plovak.
Mesta na kojima trazimo klena za pecanje na kukuruz su uglavnom tisaci pre i posle brzaka, sto se tice dubine tu nema pravila, klen se nalazi i u dubini od 40-50 cm, a i u dubinama i do 2-3 m.
Neko moje iskustvo je da u plicim delovima uglavnom pecam malo sitnije komade, dok u dubljim udaraju
veci klenovi, ali i tu nema pravila, tako da trebamo biti spremni i obazrivi uvek dok pecamo i da se nadamo
velikoj ribi.

Danasnje iskustvo

Morao sam da sednem i napisem ovaj post.
Krenuli smo danas u ribolov na  Juznu Moravu s namerom da pecamo skobalja, kojeg smo vec nekoliko dana pecali. Ulovi su bili i vise nego solidni. Ja i sin smo imali po 12-13 komada, i to sve lepih primeraka.
U startu smo bili sigurni da cemo pecati skobalja i opremili se svim potrebnim elementima za pecanje.
Voda je bila idealna, bistra i mala, kakva je bila i prethodnih dana. Nisam sumnjao u uspeh i poceli smo odmah po prehranjicanju mesta sa pecanjem.
Tri sata pecanja.... i nijedan jedini udarac ? Ni sam neznajuci sta cu, resio sam da sredim malo ranac sa opremom i tu ugledao  Frikomov kukuruz secerac.

Odlicio sam da probam da pecam klena na isti sistem koji sam imao za skobalja, s tim da sam promenio samo udicu i stavio 8-micu umesto 12-tice. Tri zabacaja i imao sam 3 klena na udici. Prikljucio se i moj sin
i tek tada je nastala festa. Klen je uzimao kukuruz kao da nije jeo 10 dana nista. Na kratkom delu reke (oprema nam je bila sva kod mesta gde smo pecali skobalja, pa nismo mogli mnogo da setamo) smo imali za nekih 2 sata pecanja preko 30 klenova.
Sta sam u stvari hteo da kazem:
Nikada nemojte biti sigurni u ulov ribe kada podjete na pecanje, i uvek pokusajte da imate rezervnu varijantu za pecanje, jer da taj kukuruz slucajno nije bio u rancu vratili bi se najverovatnije bez ijedne ribe kuci, ovako smo imali jedan prelep dan u neplaniranom ribolovu klena.

Pecanje cipla u Crnoj Gori

Pecanje cipla na moru je poseban dozivljaj, kako zbog toga sto je to riba koja je izvanredan borac, tako i zbog gustine morske vode, pa je samim tim i otpor pri borbi mnogo veci.
U Crnoj Gori sam pecao cipla u luci Bar, i to je mesto gde sam pecao ujedno i najvece komade. Ima i sitnijih primeraka, ali i kapitalnih od 3-5 kilograma.

Sto se tice sistema pecanja, i tamo sam ostao veran svojoj tehnici finog pecanja na plovak i imao solidne rezultate, ali su ljudi koji pecaju na jez sisteme imali bolje rezultate od mene. Ja licno idem logikom,  

50% manje ulova, ali da to bude na bas sportski nacin i onaj jedinstveni trenutak kada plovak mrdne, ja udarim kontru i stap ostane u mesto, kao da ste udarili u neku podmornicu ispod.
Necu pisati o jez sistemu jer smatram da je skroz nesportski nacin pecanja, iz razloga sto se vezuju i po 10 udice na sistem, tako da cu samo reci da bez problema mozete pecati na plovak i u Crnoj Gori na moru.
Sto se tice mesta u Luci Bar, skoro svako mesto koje je pogodno za pecanje, u smislu da stalno ne izlazi neki brod ili slicno, dace vam rezultat ako ste uporni i pridrzavate se pravila o pecanju i prihranjivanju cipla.
Preporucujem nesto jace sisteme, jer su stvarno dosta velike ribe tamo. Strunu ne bi trebali da stavljate ispod 0.18 nikako, a i udice bi trebale da budu jake, jer se desava da ispravi udicu. Meradov vam je takodje neophodan, jer rukom cete tesko uhvatiti cipla preko 2 kg.
I jos jedan moj savet, i ako vidite da neko vise peca na jeza od vas, ne podlezite tome, ostanite istrajni i uzivajte u pravom ribolovu. 
Bistro.

Pecanje na anker

Evo da ispricam ovde dogadjaj koji sam doziveo pecajuci na Dunavu kod Prahova.

Bio mi je to prvi odlazak na Dunav, vodio me drug koji opet tamo ima prijatelja, koji je na Dunavu i po 2 meseca neprekidno. Dogovor je bio da kada mi stignemo on ce da ide da peca soma iz camca, a da mi pecamo belu ribu na njegovom mestu.

Tako je i bilo, stigli smo negde oko 9 ujutru na mesto, i tu sam odmah poceo sa skupljanjem informacija kako i sta pecati. Covek je bio i vise nego ljubazan i objasnio mi sve sta treba da radim, i tu dolazimo do price o ankerima.

Anker je u stvari dzak sa hranom ( hleb, kupovna hrana, crvici, gliste, i to su bili glavni sastojci ankera).

Dzak sa hranom se otezava kamenjem koje ide izmedju prehrane u dva, tri sloja. Samo spustanje dzaka sa

hranom je bilo posebno zanimljivo ( na moje insistiranje izvadjen je anker i opet vracen sa dopunjenom hranom, a sve iz razloga sto sam hteo da vidim ceo postupak). Sistem je sledeci : Imaju neku veliku cev koja je dugacka oko 10 metara, na kraj cevi je zavaren puni metalni ili limeni krug, nesto kao saobracajni znak, cev se stavlja uz obalu tako da krug na kome se stavlja dzak stoji uzvodno od nas. Sledece sto se radi je da

se jednostavno gurne taj gornji deo sa krugom i voda pocinje da ga nosi ka sredini. U odredjenom trenutku kada dodje u poziciju ispred nas samo se naglo preokrene cev i dzak pada gde treba, tj. gde mi odredimo.

Sistem za stuku

Postoje vise sistema za pecanje stuke, ali ovde cemo se zadrzati na pecanje stuke sa plovkom i slobodnim mamcem.
Stap koji nam je potreban je stap duzine 3.8 metara ( moze da varira i malo gore dole), kvalitetna i veca masinica na koju moze stati nekih 100-150 metara strune promila 0.30, plovak za stuku, koji su obicno tezine 10-20 grama i udica dovoljno velika za kedera, tj. zivu ribicu, i naravno sajlica da ne bi struna bila pregrizena u toku borbe.
Kada smo stavili plovak, ispod njega ide sajlica prikacena za alku iznad koje se nalazi teze olovo. Prednost ovog sistema za pecanje stuke u odnosu na druge sisteme za pecanje je taj sto je keder potpuno slobodan i tako pokriva najvecu zapreminu vode. Videcete i na slici otprilike kako to izgleda.

Za mamac obicno koristimo razne vrste manjih riba, a najcesce manje karase, mada mozemo i zabe da koristimo koje su isto odlican izbor za pecanje stuke na plovak.
Pri ovakvom nacinu pecanja treba znati da kontriranje ne sme biti odmah po prvom mrdanju plovka, vec treba dati vremena stuki da dobro proguta kedera, i tada cemo primetiti energicno kretanje i potapanje plovka. Obicno ribolovci koji pecaju stuku broje do 10 od prvog kontakta ribe sa mamcem i tada kontriraju.
Bistro !!!!

Cekajuci skobalja - smudj ?

Da prenesem ovde neki svoj dozivljaj pecajuci skobalja.

Bilo je leto i ogromne temperature, pecao sam sa sinom skobalja u Juznoj Moravi, riba je radila sporadicno, vise nije radila nego sto je radila. Ali naravno mi smo bili uporni sa odredjenim pauzama da bi se malo povratili od paklene vrucine.

Tako smo docekali i ono najlepse vreme kad zahladi i kad je najprijatnije pecati. Ribu smo hranili u srednje

brzoj vodi, i pecali na sisteme od 4 grama. Imali smo u prepodnevnim casovima par skobalja, ali je onda

pred mrak udarila serija od nekih 10-tak riba i ulepsala nam ribolov.

Pecali smo na obican hleba, i pred sam kraj pecanja, desava se iznenadjenje. Odmah po kontriranju shvatio

sam da na stapu nemam skobalja, razmisljanje je islo u pravcu mrene jer je tako nekako riba udarala, posle nekih 3-4 minuta vec smo mislili da je neki manji som, a posle nekih 6-7 minuta imali smo i sta da vidimo,

na udici je bio Smudj ?

Pecanje klena na kedera

Pecanje klena na kedera je jedan od meni intereantnijih nacina pecanja ove ribe. Kedere obicno hvatam

mrezicom blizu obale, ili gde ima dosta trave. Najbolji period za lov klena na kedera je rana jesen, barem po

nekom mom iskustvu.

Postoje i vise nacina pecanja klena na ovaj mamac, ja pecam iskljucivo na sistem sa plovkom.

Pecam stapom duzine 5 metara sa vodjicama, struna koju koristim je 0.18, plovak tezine 2-3 grama i udica

velicine 6.

Plovak mi u sustini sluzi samo vizuelno da znam gde mi je keder i zbog kontriranja, tako da model plovka

ovde ne igra nikakvu ulogu. Sto se tice dubine, podjednako sam imao dobre rezultate i u dubini od 50 cm, pa do i 2 metra. Najbitnija stvar po meni je pronaci gde se klen nalazi u datoj situaciji, vremenski period, boja vode i godisnji period.

Uglavnom mamac plasiram uz drugi kraj obale, i redje pecam u sredini reke. Najbolje sam prolazio ispred i iza brzaka, i nekako mi se cini da uvek ima vise klena na takvim mestima, nego u nekim skroz tisacima.

Pecanje na Zlatskom jezeru

O Zlatskom jezeru smo vec pisali, a ovde cu probati da vas informisem i uputim kakva je situacija sto se tice samog pecanja na ovom jezeru.
Rekli smo da je jezero poribljeno velikom kolicinom sarana, babuske i klena.
Najcesce udara saran pa cemo se zadrzati na pricu o njemu.Najbolji rezultati se postizu na dubinski ribolov, fider a lepe rezultate sam imao i na plovak.

Mamci koji su aktuelni su kukuruz, boili i crvici.
Ribe ima puno, ali ipak je potrebno i malo prihranjivanja ako pecamo na plovak, a ako pecamo na druge metode hranu stavljamo naravno u hranilice.
Jezero je relativno skoro pusteno u rad, tako da velicina sarana se za sada krece od 0.500-3 kg.
Uglavnom ako pecate na plovak uzitak je zagarantovan i sa najmanjim primerkom, a ako imate srece da
udari i neki od ovih vecih to je pravi pogodak, jer borba sa saranom od 2-3 kg, na strunu 0.14 i udicu velicine 10, na osetljivom stapu od 6-7 metara, je nesto sto treba doziveti.
Ako se peca u letnjem periodu treba ici od brane ili restorana u suprotan kraj jezera, prema ulivu jer je moguce kao sto sam rekao da tu u pocetku jezera kod brane ima i po neki kupac.
Taj deo je nesto plici od dela kod brane, tako da u periodu kada nema kupaca izglede da upecamo vecu ribu imamo u dubljim delovima, tako da bi tada trebali da izaberemo dublji deo jezera.
Uglavnom dubina se krece u rasponu od 0.5-3 metara.
Eto to su neke smernice ako se neko odluci da krene na ovo predivno jezero.
Najbitnija napomena je da budete sportski nastrojeni, i svaku upecanu ribu pazljivo vratite u jezero bez nepotrebnog zadrzavanja i povredjivanja, pa cemo ako da bog za neku godinu tamo pecati i mnogo vece
primerke.
Bistro !!!!

Zlatsko jezero

Ovde cu pokasati da vam docaram lepote jednog jezera, koje sa nalazi u blizini mesta Bojnik kod Leskovca.

Do jezera se dolazi lako, jer cim udjete u Bojnik i skrenete desno na glavnoj i prvoj raskrsnici u mestu, imate

putokaze koji vas vode do ovog jezera.

Put je asfaltiran, i ima samo nekih 1-2 kilometara puta ispred jezera

koji je neasfaltiran, ali lepo nasipan put, tako da je i prliza jezeru

odlican.

Jezero je komercijalnog tipa, poribljeno saranima, babuskom i klenom. Nalazi se u netaknutoj prirodi i pored

pecanja, mozete se osveziti i u Restoranu-brvnari koja je smestena na pocetku jezera. U prvom delu jezera

je dozvoljeno i kupanje i koriscenje pedalina, dok je drugi deo jezera iskljucivo za pecanje ( naravno ovo vazi za letnji period, kada i ima po neki kupac).

Cena za jednodnevni ribolov je 600 dinara, s tim sto taj novac koristite u restoranu, ili po zelji uzimate hranu i pice koje mozete odneti na mesto gde pecate, sto opet kaze da ispada da je ribolov besplatan ali ipak nesto

potrosite u restoranu ( dobro njima, jos bolje nama).

Poenta mog pisanja

Evo jedan kratak post, cisto da napisem neka moja razmisljanja.
Za ovo pisanje sam se odlucio iz razloga, sto sam citajuci neke strucne literature nailazio na mnogo propusta, i mnoge stvari koje nisu realne u realnom zivotu i situacijama.
Tako da sve ovo sto pisem, pisem iz iskustva, iz glave, bez ikakvog citanja bilo gde. Znaci ono sto je provereno davalo rezultate, ono u sta sam se uverio za 30 godina pecanja. Mesta na kojima sam bio licno, bez prepricavanja prica, i nadam se da ce ovi neki saveti i preneta iskustva stvarno nekome pomoci u nekom
sledecem ribolovu. Naravno prvenstveno zbog buducih kolega, koji zele da se oprobaju u najlepsem vidu
hobija, sporta ili razonode, kako za koga.
Nadam se da ce svaki post biti nekome interesantan i koristan, i trudicu se da pisem o svemu sto je vezano za ribolov.
Bistro !!!!

Pecanje belice

Pecanje belice je po meni ribolov koji je svima nama bio neki pocetak, i neko upoznavanje tajni ribolova.
Belica je riba koja je veoma laka za pecanje i veoma rasprostranjena riba.

To je riba koja ne raste mnogo, tako da su primerci koji se pecaju uglavnom od 20-70 grama.
Belica je riba koja obitava uglavnom u povrsinskom sloju vode, i u jatima, tako da je veoma lako naci mesto pogodno za pecanje ove ribe. To treba da budu uglavnom mirna i tiha mesta pored obale.
Za pecanje ove ribe se koriste uglavnom stapovi bez masinica i ne prevelike duzine, od 3-4 metra.
Plovci koji se koriste su u rasponu od 0.2-0.8 grama, a udice velicine 20-24, sto je sitnija udica bolji su rezultati pecanja.
Znaci idealan sistem za pecanje belice bi izgledao : stap od 4 metara, plovak 0.4 gr., udica velicine 22.
Sto se tice mamaca, najrasprostranjenije je pecanje belice na crvice, mada tvrdim da uvek bolje rezultate
mozete postici pecajuci na hleba, ali posto je to veoma aktivno pecanje, jer su udarci cesti, onda je ipak
crv pravi izbor. Stavljamo iskljucivo jednog crva, i puno puta se desi da na jednog crva upecamo i po vise
komada ove ribe.

Pecanje spara na moru

Pecanje na moru je deo letovanja svakog ribolovca. Na moru mozemo vrlo uspesno pecati razne vrste riba,

ali nam je potrebno da odvojimo malo vise vremena za tako nesto, iz razloga sto za pecanje nekih vrsta riba

(cipal, iglica, brancin, itd.) zahteva profesionalni pristup ribolovu, kako od vrste stapova pa do vrste mamaca

i prihrane za ribu.

Ali pecanje spara moze ulepsati letovanje svakom ribolovcu koji se nije odlucio za profesionalni pristu pecanju dok je na odmoru. Spar je riba koju mozemo pecati bez problema u svakoj luci ili na otvorenom

moru. Spar ne zahteva nikakve specijalne pripreme sistema i slicnog.

Jednostavno potrebno je da imamo stap, plovak i udicu na njemu. Gramaza plovka nije toliko bitna, tako da

plovci variraju od 1-4 grama, udice standardna za skoro sve vrste riba 10-12 velicina, i to je to.

Mamac za spara moze biti i hleb, ali najbolje uzima meso skoljke koje mozemo naci na svakom kamenu u

moru. Jednostavno otvorimo skoljku izvadimo meso, isecemo na sitne komade i ulov je zagarantovan.

Sparovi su uglavnom sitni, do nekih 100-150 grama, ali uzimaju stalno, i uvek je dinamicno i interesantno.

Ja licno sparove vracam u more, i preporucio bih svima da ih vracaju, iz razloga sto je to riba tezine koja

bi trebala da se vrati.

Nadam se da ce nekome znaciti ovo, i  da ce imati neki interesantan ribolov na moru.

Bistro !!!

Pecanje klena na vaser kuglu

Pecanje klena kao sto znamo daje nam najvise mogucnosti za menjanje tehnika pecanja. Od voznje na plovak preko bacanja voblera pa do pecanja na vaser kuglu i vestacke musice.

Po nekom mom razmisljanju ova tehnika je razvijena da bi mogli i oni ribolovci koji nemaju specijalne stapove i kanape za musicarenje, da se oprobaju u pecanju klena na vestacke musice.

Licno sam pecao dosta puta na ovaj nacin, i imao solidne rezultate ( mada naravno mnogo slabije nego musicari).

Montiranje sistema je veoma jednostavno. Potreban nam je stap od 2.8 m ( ili slicnoj duzini) sa sprovodni-

cima, struna promera 0.20 kao osnovna, struna za predvez 0.18, struna za musice 0.25 i vaser kugla.

Na osnovnu strunu stavljamo vaser kuglu ( koju smo prethodno otezali koliko je potrebno, tj. napunili vodom), tanjom strunom pravimo predvez duzine od 1,5 metra koju vezujemo za drugu stranu vaser kugle.

Na taj predvez vezujemo musice ( po meni je bolje debljom strunom od ove za predvez, jer se manje mrse

musice), i otprilike sam ja stavljao 5 musice na taj predvez od 1 metra.

Pecanje mrene kotrljanjem

Pecanje mrene je jedan poseban dozivljaj za svakog ribolovca. Mrena je jedna od najborbenijih riba sa kojima se susrecemo mi plovkarosi. Pored pecanja mrene na voznju i patent, o cemu sam pisao, postoji i sistem pecanja mrene na takozvano kotrljanje.
Sta nam je potrebno za ovaj sistem i kako se on primenjuje.
Potreban nam je stap sa vodjicama duzine 5-6 metara, struna promila 0.18-0.20, plovak od 1 grama, olova
u gramazi od 2-3grama i udica velicine 8-10. Mamac moze biti kako hleb tako i crvici, i ovo su dva najbolja
mamca za ovaj nacin pecanja.

Na ovaj nacin pecamo u brzoj vodi tj. brzacima tako sto plovak dizemo za jedno metar vise od realne dubine. Zabacujemo pravo iznad nas, nikada uzvodno, i plovak drzimo iznad vode, prateci njegovo kretanje kako reka tece. Olova se kotrljaju po dnu reke, preskacuci kamen po kamen dok mrena na naidje na mamac. U slucaju da plovak stane, malo samo podignemo stap i plovak ce opet krenuti. Udarac ribe se ne
ogleda u trzaju plovka, vec u 90% slucajeva ostetimo udarac na ruci, i tada kontriramo. Nekada moze da se desi da se ne oseti udarac na ruku, vec da plovak krene neprirodno da se krece, na primer ka drugoj obali sto je opet znak za kontru, ali su to redji slucajevi. Sve posle toga je ono sto cekamo, i uzitak u borbi sa ovom fenomenalnom ribom.
Nadam se da ce neko ko nije do sada pecao ovako, da se oproba i ima uspeha na ovaj sistem pecanja.
Niko se rodjen nije naucio, tako da slobodno eksperimentisite i probate.
Bistro !!!

Iskustva se reke Vardar

Prenecu vam neka moja iskustva sa pecanje na reci Vardar, ali to je jednodnevno iskustvo, sa pecanja pri
povratku sa odmora. Vardar protice kroz Makedoniju a drugim delom kroz Grcku.
Pri povratku iz Grcke, presli smo veliki most na reci Vardar, i odmah iza mosta stali na prvom mogucem
mestu za parkiranje. Odatle smo sisli do reke i ugledali dosta lepih mesta za pecanje.
Zatekli smo veoma bistru reku sto nas je posebno zaradovalo.

Ne znajuci za koju vrstu ribolova da se opredelimo, prvih pola sata smo proveli u posmatranju same reke
u nadi da cemo videti nekog skobalja koji ce se izbaciti na povrsinu vode i tako nam olaksati situaciju, ali
to se nije dogodilo. Tako da smo odlucili da probamo da pecamo klena na vestacke mamce.
Bacali smo bombere, voblere i varalice. U pocetku uopste nismo imali udarce, i taman kad smo pomisli da
ce skroz biti promasaj, usledio je prvi udarac na varalicu Meps, velicine 0. Klen je bio lepo uzeo i bio solidne gramaze od nekih 400 grama. Posle ovog klena usledila je serija udaraca i na bombere, i uglavno je
klen tog dana uzimao na prelazu iz brzaka u mirniji tok. Dok su svi pokusaji pecanja u skroz mirne delove
bili neuspesni. Nismo imali mogucnosti da predjemo neki veci deo reke za pecanje jer je takav bio teren, ali
smo i na kratkom potezu od nekih 300 metara imali za nekih 3 sata pecanja oko 10-tak lepih klenova.
Tako da smo ispunili i tu zelju da pecamo na reci Vardar, a uz to imali i ulov.
Ostale tehnike nismo isprobavali, ali to ostavljamo za drugi put kada cemo odvojiti vise vremena za ovu lepu
reku.
Ako neko od vas svrati, uspeh u lovu klena ne bi trebao da izostane.
Bistro !!!

Pecanje na plovak nocu

Nocno pecanje je veoma interesantan nacin pecanja, malo tezi od pecanja danu, ali pecanje koje ima

svoje drazi i prednosti. Prednost nocnog pecanja ( pogotovo leti) je prijatna temperatura u odnosu  na

vrelinu dana, uglavnom vreme bez vetra, koji iako duva u toku dana pridvece polako staje, da bi kada

padne noc skoro uvek skroz stao, tisina u reci, nema motora koji crpu vodu za navodnjavanje a i uglavnom

nekako se smanjuje i razgovor i galama izmedju samih ribolovaca.

Malo je teze pecati nocu ( pogotovo za manje iskusne ribolovce) iz vise razloga. Jednostavno dan je dan, 

nocu moramo biti obavezno opremljeni lampom ( najbolje onom koju stavljamo na glavu, da bi nam ruke

bile skroz slobodne), i moramo izabrati mesto gde nam nece smetati grane iznad nas i gde ce nam biti olaksano pecanje. 

Obicno za pecanje nocu biramo mesto gde pecamo i danju, i uglavnom su to mirniji  i malo dublji tokovi

reke, gde riba voli da boravi nocu.

Neko pravilo je da ako nam riba koliko toliko uzima mamac u toku dana, a najbitnije pridvece, trebali bi

da imamo rezultate i pecanjem nocu na ampule.

Neko moje iskustvo kaze da riba obicno krene da uzima jedno pola sata nakon prvog mraka, i intezivno 

uzima do nekih 22h, kada sledi pauza, a onda se mozemo nadati sledecoj seriji negde posle 24h, i tada

riba moze da uzima neko vreme, a po nekada i do jutra.

Za pecanje nocu koristimo klasicne sisteme koriscene u toku dana, samo sto osim klasicne antene, na njeno

mesto stavljamo takozvane ampule.

Plovci za pecanje skobalja

Postoje razne vrste plovaka i svaki od njih nadje namenu za neku vrstu ribolova. Sto se tice odabira plovaka
za pecanje skobalja, najzastupljeniji su plovci kruskastog i loptastog oblika. Naravno odabir plovka zavisi
i od mesta na kome pecamo, pa tako ja u brzim vodama koristim plovke loptastog oblika, a u sporijoj vodi
plovke kruskastog oblika. Najcesca tezina ovih plovaka koji se koriste za pecanje je u rasponu od 1-8 grama. Najbolje rezultate postizem plovcima koji imaju srednje debele antene, znaci ni preterano tanke, ni
preterano debele. Takodje praktikujem da plovak obezbedim sa 3 kvalitetna bozura, da ne bih poremetio
dubinu prilikom kontre.

Iskreno pecao sam i sa plovcima renomiranih proizvodjaca  a i sa plovcima da kazemo takseg kvaliteta.
Ali razliku neku ogromnu nisam primetio, osim sto su plovci renomiranih proizvodjaca tacniji i gramaza je
ta koja pise na plovku, do kod drugih moze da se desi da je plovak malo tezi ili laksi od onoga sto pise, ali
to je u granicama prihvatljivog, a cena je i vise nego pristupacnija. Tako da mislim da bez problema mozemo
pecati skobalja a i drugu ribu ovim plovcima koji su pristupacni vecini ribolovaca.
Sto se tice boje antene, standardne su zelena i crvena. Po suncu i danu koristim crvenu, dok pri sumraku
menjam antenu i stavljam zelenu, jer se bolje vidi i mozemo pecati sigurno nekih 10-15 duze na takvu antenu
u tom sumraku, sto nije zanemarljivo ako znamo da tada mogu da budu lepe serije udaraca.
Postoji mogucnost i farbanja antene u crnu boju, koja se dobro vidi u svim prilikama.
To je nesto uopsteno o plovcima za pecanje skobalja.
Znaci brza voda loptasti oblik, mirnija voda kruskasti oblik. Danju crvena antena, predvece zelena antena.
Bistro !!!!

Prednosti olova u obliku suze

Svaki ribolovac ima svoje metode pecanja i svoje omiljene sisteme. Svako misli da je njegov sistem dobitna
kombinacija, i na tu temu je nezgodno pisati, ali pokusacu da dam neko svoje vidjenje i prednosti pecanje
na olovo u obliku suze. Naravno radi se o pecanju na plovak.

Svi mi se trudimo da omogucimo da riba uzme mamac a da pri tome oseti najmanji otpor i ne posumnja i
pljune mamac. Ako na primer pecamo na plovak od 3 grama i stavimo klasicna olova ( drmlije) u tezini od
2.8 grama, da bi plovak bio lepo izbalansiran, i da bi se antenica videla taman koliko je dovoljno, u tom slucaju riba oseca otpor od 5,8 grama. Tezina plovka + tezina olova.
U slucaju da na isti plovak stavimo suzu od 2.5 grama i drmlije ili okrugla stipajuca olova u tezini od 0.3 gr.
riba oseca otpor od 3.3 grama. Tako da je razlika ta suza od 2.5 grama, i za toliko je manji otpor pri uzimanju mamca. Neko ce reci zanemarljivo, ali i riba vremenom postaje sve opreznija, a to posebno znaju
ribolovci koji pecaju skobalja.

Kako napraviti trag za pecanje u reci

Ribolov kao ribolov ima veoma puno mogucnosti i kombinovanja raznih sistema i nacina pecanja. Postoje
mesta koja imaju prirodne zapreke, postoje mesta na kojima je potrebno napraviti zapreku ako je brza
voda, ali postoje i mirna i siroka da kazem bezlicna mesta, gde je tesko odrediti svaki put istu putanju
plovka, cime gubimo na uspesnosti pri pecanju jer nam mamac ne ide u tragu koji smo hranili.
Ali i za ovaj problem postoji resenje, koje ja licno veoma cesto primenjum i veoma sam zadovoljan njime.
Za ovo nam je potrebno nekoliko flasa od 2 litra ( 3-5 komada, praznih), neki veci kamen i deblji kanap,
bitno je da flase imaju zatvarac da se ne bi napunile vodom i preterano otezale.

Postupak je sledeci : jednim krajem kanapa vezemo sve flase u delu gde je zatvarac flase, tako da flase
prave jednu celinu. Drugi deo kanapa ( duzina zavisi od dubine mesta za pecanje) vezemo za veci kamen
koji spustamo na dno reke.
Kamen koji stoji stabilno na dnu reke omogucava da i flase stoje na povrsini vode, i te flase nam prave
idealan trag u kome hranimo i pecamo ribu.
Time imamo sigurno pecanje za vreme celog ribolova u istoj liniji, i ne postoji mogucnost da nam pojedine
voznje prolaze u pogrenoj liniji.
Nadam se da ce nekome znaciti ovaj mali savet za pecanje u mirnoj vodi.
Bistro !!!

Kako napraviti zapreku za pecanje

Ovde cemo se pozabaviti nacinom pravljenja zapreke u brzoj vodi. Nebitno o kojoj je reci
rec, kada zelimo da pecamo ribu u dosta brzoj vodi nailazimo na problem nemogucnosti
pecanja ako je voda preterano brza, pa ni plovak nosivosti 5-8 grama ne moze da odgovori
situaciji ( a to je neka krajnja gramaza za pecanje, mada ide i do 10 grama, ali ipak
velika vecina ribolovaca ne poseduje te plovke u svom priboru.

Zbog svega navedenog razvijena je tehnika pravljena zapreka koje usporavaju vodu i smiruju
njen tok, tako da na mestu gde bi trebao i plovak od tih 10 ili vise grama, mi mozemo
pecati plovcima nosivosti 4-6 grama.
Naravno postoje mesta gde postoje i prirodne zapreke u vidu palog drveta ili slicnog, ali
su takva mesta retka i uglavnom zauzeta od strane ribolovaca. E u toj situaciji je potrebna
zapreka.
Za postavljanje zapreke su na potrebne sledece stvari : 2 armaturne sipke f10 duzine od
oko 2 metara i odredjena kolicina grana takodje duzine od oko 2 metara.
Zasto su potrebne sipke ove duzine. Da uzmemo primer da je prosecna dubina u brzoj vodi
gde pecamo do 1-og metra, sipka se zabija u recno dno ( pomocu cekica ili slicnog) nekih
pola metra, metar je u vodi, a pola metra viri iznad vode.

Nehumano cuvanje ribe

Postoje situacije kada stvarno ne znam kako da postupim i sta da uradim. Jednostavno neki ribolovci
nemaju ni grama ribolovacke kulture i postovanja prema ribama.
O cemu se radi. Pre nekih 10-tak dana sam bio sa drugom na pecanju u Juznoj Moravi, riba je radila
solidno i svi ribari su imali neki ulov, mi smo ribu vracali nazad u vodu odmah po zavrsetku borbe sa ribom, neki su ribu cuvali u cuvarkama u vodi, ali jedan ribolovac je imao veliku kantu za prehranu i jednostavno
je ribu koju izvadi bacao u tu praznu kofu ?

Ribu na +40 u plasticnu kofu, jednostavno nismo mogli da precutimo i otisli smo do kolege, ako ga tako
mozemo nazvati i pitali da li on nema cuvarku ili jednostavno ga bas briga za sve, misli smo da ako nema
mozemo mu dati da koristi jednu, pa da nam na kraju dana vrati. Covek je odgovorio da ima cuvarku ali
da nema vremena da je otvori i koristi jer riba radi, a njemu riba treba ?
Bili smo zgranuti, a opet u nemogucnosti da bilo sta uradimo, jer nemamo ovlascenja, osim da pokusamo
razgovorom da ga ubedimo da to nije u redu. Posle nekog naseg dosadjivanja, pristao je da mu mi stavimo
cuvarku u vodu i prebacimo ribe u istu.
Opet ne znam sta da kazem, vecina riba je vec bila mrtva od one vrucine, a i te neke koje su zive bile, ko
zna gde su zavrsile.
Tako da bi svi trebali da se ponasamo malo, malo lepse sa ribom, jer me je strah da cemo doziveti da za
nekih 10-20 godina riblji fond bude i vise nego prepolovljen, jer je on vec sada prepolovljen u odnosu na
period od pre nekih 10-20 godina.
Ako i jedan ribolovac promeni nacina ophodjenja prema ribi citajuci ovaj post, ja cu biti srecan, a do tada
Bistro !!!!

Uhvati i pusti

Uhvati i pusti, nesto sto svakog pravog i iskrenog ribolovca cini najsrecnijim u datom trenutku. Osecaj da ste
pobedili ali ipak vratili zivot ribi. Za pravo sportsko pecanje koriste se udice bez povratnika, tako dajemo
ribi vece sanse da se oslobodi udice, a i povredjivanja ribe su svedena na minimum. Ali ribu mozemo povre-
diti i kasnije, tako da cu vam opisati kako ja postupam sa ribom koju upecam, a koju zelim sacuvati do kraja
dana radi slikanja.

Kada vadim ribu iz vode, cuvarku obavezno drzim za oba kraja ( pletenu i minimum od duzine 2 metra) kako ne bih savijao ribu i ostetio peraja. Ribu postavljam na meki tapacirani podmetac iz koga je vadim
od repa ka glavi, jer ako je uhvatite za glavu, ona kad vidi suncevu svetlost neminovno je bacakanje koje
dovodi do povredjivanja ribe. Odmah po stavljanju u cuvarku riba je na bezbednom i nepovredjena.
To je neki proces koji ja koristim po ulovu ribe koju zelim da sacuvam neko vreme, da li je to zbog slikanja
ili cekanja da naidje sin i vidi ulov, nije toliko bitno, koliko je bitno da riba bude vracena u vodu.
Jos lepsi i sigurniji nacin da ne ostetimo ribu je taj, da  ribu odmah po zavrsenoj borbi i nasoj pobedi, vratimo
u vodu, pazljivo vadeci udicu, i pokusati skroz smanjiti povredjivanje ribe.
Cak postoji i sprej, koji se koristi da se riba kada se izvadi naprska njime na mestu uboda udice, i time
pomaze da rana brze zazdravi.
Nadam se da ce sve vise i vise ribolovaca poceti da primenjuje ovaj metod pecanja, sto ce se definitivno
odraziti na celokupni riblji fond u narednim vremenima. Time ne samo da cinimo pravu stvar za ribe, vec
i za nasu decu i buduce generacije koje ce imati lepe uslove za pecanje.
Jos jednom da napomenem, krenimo prvo od sebe, a onda opomenimo i pokusajmo da uticemo na ribolo-
vce oko nas.
Bistro !!!

Pecanje klena u Jablanici

Jablanica je jedna od manjih reka. Jablanica krece negde kod sela Medvedja, a uliva se
u Juznu Moravu kod sela Lipovica, na nekih 30 km. od Nisa.
Riblji fond Jablanice je dosta siromasan, ali uvek ima klena u izobilju.
Najbolja mesta za klena u ovoj reci su u gornjem toku reke, i to u predelu oko sela:
Silovo, Rujkovac i Negosavlje, ovo su sela koja se nalaze u opstini Lebane i udaljena
su nekih 15-25 km od Lebana ka izvoru reke.
Mesta nizvodno od Lebana  ( gornji tok Jalblanice) pogodna za pecanje klena su u okolino sela: Konjino, Turkovce i Svirce.
U donjem toku klena mozemo lepo pecati u okolini sela: Priboj, Zivkovo, Pecenjevce i kod
samog uliva u Juznu Moravu kod sela Lipovica.
Klen kao klen uzima dosta mamaca, a ja sam pecao uglavnom na voblere i varalice. Imao sam
odlicne rezultate na Mepsovu duplu nulu i bombere zeleno crne boje. Klenovi koji udaraju
su od 200-500 grama sa ponekim kilasem. Naravno potrebno je dosta pesaciti jer je reka
mala i riba se veoma plasi.
Takodje sam odlicno pecao na pilecu dzigericu, i to sve lepe primerke u predelu sela
ZIvkovo. Na dzigericu pecam uglavnom na voznju kao za skobalja, ali dobre rezultate
mozete ostvarite i na popularno zvani metod cek.

Pored navedenih mamaca, klena mozemo uspesno pecati u ovoj reci i na : skakavca, crvice,
kedera, dudinku, visnju i sljivu.
Evo ovo su po meni neki uopsteni podaci o lovu klena u Jablanici koji ce nadam se nekome
pomoci pri lovu klena, ako se zatekne u ovoj Reci.
Bistro !!!!

Pecanje skobalja u Toplici

Reka Toplica je jedna od lepsih manjih reka. Izvire na istocnoj strani Kopaonika,
ispod Pancicevog vrha, a uliva se u Juznu Moravu kod Doljevca.
Reka je veoma bogata klenom, siljkom i skobaljem. ovde cu se skoncetrisati na iskustva
u lovu skobalja u ovoj reci.
Toplica je uska i u pojedinim delovima brza reka, tako da je odabir mesta za pecanje
skobalja malo tezi od nekih drugih manjih reka.

Najbolje mesto za pecanje skobalja je ispred samog uliva u Moravu, nekih 1-1.5 km.
uzvodno od samog uliva. Tu je Toplica sira i mirnija nego u gornjem toku. I ovde vazi
pravilo da je zabranjen lov skobalja u vreme mresta i to se dosledno postuje.
Sistem za pecanje je isti kao i u ostalim manjim rekama. Stapovi bez sprovodnika su
sasvim odgovarajuci, duzine 5-6 metara. Struna promera 0.12, plovak nosivosti od
0.5-1.5, i udica velicine 12-14.
Prihranjivanje bih preporucio mesanjem kupovne hrane, gline, hleba i crvica, a iz
razloga sto se dosta puta javlja i druga riba. Tako da kada skobalj pravi pauzu opet
imamo mogucnost ulova klena ili siljke, cisto da se razbije monotonija dok skobalj
ne uzima hranu.

Pecanje skobalja u Pustoj reci

Pecanje skobalja u Pustoj reci je veoma veliki izazov. Razlog je sto je ovo jedna od
najmanjih reka koje ja znam, a da ima skobalja ( u ne bas velikim kolicinama), ali ga
ima.
Pusta reka izvire ispod vrha Radan Planine. Duzina reke je oko 70 kilometara. Uliva se
u Juznu Moravu kod Doljevca ( na pola puta izmedju Nisa i Leskovca).
Reka pored skobalja ima od ribljeg fonda i dosta klenova, koji se uspesno love musica-
renjem.
Sto se tice skobalja i ovde vazi pravilo pecanja na sto finije sisteme, i petljasima.
Razloga za stapove sa sprovodnicima nema iz razloga sto je reka veoma uska, tako da
petljasem od 6 metara mozemo pecati skroz u suprotnu obalu.
Prihranjivanje je isto mesenom hranom, jer je reka isuvise tiha i mirna, i kad bi
prihranjivali ribu vezanim bombama vrlo brzo bi se mesto ukoncalo i riba bi to mesto
izbegavala.

Za razliku od drugih reka gde najbolje rezultate postizem na hleba kao mamac, u ovoj
reci su mi se kao mamac pokazali najbolje crvici, koje ubacujem i u prihranu.
Najbolji teren po meni za pecanje ove ribe je u okolini Bojnika ( sto se tice gornjeg
toka) i Doljevca sto se tice donjeg toka ove ribe.
I u ovoj reci vazi pravilo koje je uglavnom aktuelno kod pecanja u manjim rekama, da
se najbolji rezultati postizu zimi, jer leti se desi da nivo opadne mnogo i tesko je
naci pogodna mesta za pecanja.
Eto ako neko nekad ima prilike da peca u ovoj reci, ovo su neki moji savet.
Pecanje lakim sistemima, prihranjivanje mesenom hranom i pecanje na crvice.
Bistro !!!

Pecanje skobalja u Vlasini

Skobalj je riba koja se vrlo dobro snalazi u svim rekama, pa je tako mozemo pecati i u
reci Vlasini, koja je inace veoma hladna reka.
Vlasina izvire kod brane Vlasinskog jezera, dugacka je oko 70 kilometara, a uliva se u
Juznu Moravu na nekih 10 kilometara od Vlasotinca, tacnije kod sela Donje Krajince.
Vlasina je po meni jedna od najlepsih reka, reka koja je kristalno prozirna ( osim u
zimskim mesecima kada dolazi do povecanja nivoa reke i zamucenja, jer usled padavina,
sa planina se sve sliva pritokama i potocima u Vlasinu.
Reka je bogata klenom, siljkom i skobaljem.
Najbolji period za pecanje skobalja u Vlasini je takodje zimi ( jer u prolece je mrest
skobalja koji u ogromnim kolicinama ulazi u Vlasinu, i tada je najstrozije zabranjeno
pecati ovu ribu).
Reka je uglavnom uska, ali postoje odlicna mesta gde je reka dosta sira i gde dubine
idu i do 2 metra. Peca se na najfinije i najlakse sisteme o kojima sam vec pisao u
postu za pecanje ove ribe u rec Jablanici.

Najbolja mesta su u okolini sela Stajkovce, i uglavnom se sav ribolov skobalja odvija
u tom delu, mada postoje i jos neka mesta uzvodno od tog mesta, kod sela Konopnica.
Jedan od najlepsih ribolova upravo sam doziveo u ovoj reci jedne zime, kada sam imao
osecaj da sam na Drini. Pecao sam u dubini od 2 metra, i odmah nakon kontre video
ribu kako se belasa u dubini od 1,5-2. Tako nesto sam doziveo samo u Vlasini i dozi-
vljaj je nezaboravan. Eto malo i o ovoj reci nesto iz licnog iskustva.
Bistro !!!

Pecanje skobalja u Jablanici

Jablanica je jedna od manjih reka. Jablanica krece negde kod sela Medvedja, a uliva se
u Juznu Moravu kod sela Lipovica, na nekih 30 km od Nisa.
Riblji fond Jablanice je dosta siromasan, ali uvek ima klena i skobalja. Skobalj ulazi
iz Morave u Jablanicu na mrest, i tada je strogo zabranjeno pecanje, i sam se trudim
da ukazem ljudima na to.

Ali ovde cu vam opisati ribolov u Jablanici u zimskom periodu jer tada reka ima dosta
vode, sto nije slucaj leti. Kao sto sam rekao to je veoma mala reka, sirine nekih
10 metara. Tako da ja pecam iskljucivo petljasima u ovoj reci, i to stapovima duzine
5-6 metara. Prihranjivanje skobalja u Jablanici je specificno, iz razloga sto je
voda uglavnom mirna i tiha, i zbog toga izbegavam da bacam vezane bombe od hleba, vec
prihranjujem kako se popularno zovu, ljigavim bombama od hleba.
Sistem na koji pecam je najosetljiviji moguci, sa sto tanjom strunom ( 0.10-0.12),
plovcima od 0.5 do 1 gram, i udicom velicine 14. Veoma je bitno da budemo tihi i poku-
samo da izvucemo ribu sa sto manje buke. Riba u ovom periodu u Jablanici radi veoma
lepo tokom celog dana, naravno u intervalima, kao i u drugim rekama kad je rec o skobalju.
Neretko se desi da dok pecam skobalja naleti i po neki lep klen. Tako da je jos interesa-
ntnije kada se nadate jos nekoj vrsti ribe.

Pecanje deverike na Bovanskom jezeru

Ovde bih se pozabavio pecanjem deverike na Bovanskom jezeru u blizini Aleksinca.
Pre mnogo godina deveriku i karasa sam pecao iskjucivo na plovak i imao odlicne rezu-
ltate, ali unazad neko vreme se riba bolje dobija na fider tehniku.
Ja cu se zadrzati na pecanje ove ribe na plovak, jer mi je to omiljen nacin pecanja,
a i samo izvlacenje i osecaj ribe na stapu je neuporediv sa bilo koji drugim nacinom
pecanja.

Sto se tice mesta za pecanje na ovom jezeru, njega ima u izobilju, ja licno najvise
volim da pecam nekih 2 kilometara ispred uliva ( prostor oko uliva je proglasen za
prirodno i trajno mrestiliste i tamo ribolov nije dozvoljen, cega bi trebali svi da
se pridrzavamo.
Na tom delu gde pecam je pristupacna obala i lepo je otici i sa porodicom.
Stap koji koristim je bolonjez od 6 metara, sa najlonom promera 0.16 i udica velicine 14.
Mamci koji su mi se najbolje pokazali za lov deverike su larve komaraca ili verdevez.
To je mamac koji deverika obozava, a moze da se kombinuje i sa jednim crvicem.
Pecam na oko 12 metara od obale, i mesto konstantno prihranjujem poznatom hranom za
deveriku koja se zove Marcel Van Den Eynde. Nju kombinujem sa glinom za pecanje i crvi-
cima. Deverika je riba koja voli da izdize plovak sto je veoma interesantno. U ocekivanju
da plovak potone, desava se suprotno, plovak izlazi iz vode, iz razloga sto je deverika
koja je uzela mamac zaplivala ka povrsini vode.
Ja sam uglavnom imao lepe rezultate na ovaj nacin i mamac, naravno kada je riba bila
raspolozna da uzima mamac koliko toliko.
Eto to je neka smernica za nekog ko zeli da peca deveriku na plovak.
Bistro !!!

Iskustva sa reke Strimonas u Grckoj

Pored reke Pinjos o kojoj sam pisao, u Grckoj ima jos jedna veoma interesantna i bogata
reka ribljim fondom. Red je o reci Strimon ili Struma. Reka protice kroz Bugarsku i
Grcku pa zbog toga i dva imena. Na bugarskom je Struma, a na Grckom Strimonas.
Ovu reku mozete posetiti ako letujete u sledecim mestima ( jer udaljenost ne prelazi
vise od 40 km od najudaljenijeg Stavrosa, pa do nekih 20 km od letovalista Asprovalte, a
sve na putu za Kavalu, drugom gradu po velicini u Severnoj Grckoj, koji je uzgred udaljen
od Soluna oko 160 km.

Ja sam te godine bio na letovanju u mestu Nea Vrasna, koje je udaljeno 25 km od reke
Strimonas, jedini maler je bio sto nisam bio svojim kolima, pa cu vam preneti iskustva
sa pecanja u blizini mosta gde me je prijatelj ( koji inace nije ribolovac) ostavio.
Pri samom pogledu reke i potencijalnih mesta bio sam vise nego odusevljen. Reka je u tom
delu dosta siroka i relativno mirna. Presli smo most i spustili se odmah tu na nekih
10 metara nizvodno od mosta, neznajuc  koju ribu bi mogli da pecamo prvo smo se oprede-
lili za klasican ribolov plovkom. Sistemi su bili klasicni za skobalja, i posle nekih
5 minuta pao je prvi sljivar ? Odusevljenje je bilo ogromno zbog nama poznate ribe iz
nasih reka koja je tako brzo udarila. U narednih pola sata imali smo nekih 10 riba
( sve sljivari) da bi potom riba prestala da uzima. Iako smo pokusali sve sa prihranjiva-
njem, riba nije uzimala mamac.
Resili smo da promenimo taktiku jer smo videli raklje ( prirodne drzace za stapove) i
kutijicu u kojoj su bile ostale 2-3 gliste. Kako smo imali gliste probali smo pecanje
na cekanje plovkom. Dubina odmah pored obale je bila oko 2.5 metara.
Usledilo je neverovatno pecanje karasa, ali su primerci bili ne veci od 400 grama, sa
jednim iznenadjenjem i vadjenjem sarana od oko 2 kg.
Toga dana smo pecali samo na ta 2 nacina i upecali dosta ribe, koju smo vratili u reku,
poneli samo sarana kog smo spremili sa drugom koji nas je dovezao i proslavili uspesan
dan u reci na kojoj smo bili prvi put.
Nizvodno od mesta gde smo pecali nalazi se uliv ove reke u more, koji nije mnogo udaljen
ali ne znam tacno kolika je daljina. Uglavnom u razgovoru sa Grckim ribolovcima dobio
sam informacije da je u tom delu velika koncetracija riba, kako recnih tako i morskih
vrsta koje zalaze u slatku vodu. Posebno me obradovala informacija da ima trofejnih
cipala koji ulaze vrlo rado u reku. Takodje su mi ispricali da uzvodni tokovi su prepuni
uzih i brzih delova reke, koji su bogati : skobaljem, mrenom, stukom, somovima i jos
nekim vrstama riba.
Tako da je moja sledeca destinacija letovanja, Asprovalta svojim autom i obilazak mesta
uzvodno i nizvodno od mosta koji vam je na putu za Kavalu i koji ne mozete promasiti
prateci putokaz za grad Kavalu.
Nadam se da ce nekome ovo znaciti, i da ce ulepsati svoj dan na odmoru.
Bistro !!!

Iskustva sa reke Pinios u Grckoj

Pinios ili Pinjos kako je mi zovemo, je jedna od najpoznatijih reka u Grckoj. Ne prodje
nijedan odmor da barem jednom ne odem na pecanje u ovu izvanrednu reku.
Reka Pinjos se uliva u Egejsko more negde u blizini turistickog mesta Nei Pori, ali je
u gornjim delovima bogata recnom ribom, i to klenom, skobaljem, mrenom i ostalim vrstama.
Moje pecanje se odvija uglavnom na istom delu reke, a to je na putu za Larisu. Bilo da
letujete u Paraliji, Leptokariji ili Nei Poriju ( koji je i najblizi reci, nekih 30-tak
kilometara) mozete stici do ove reke i mesta koje cu vam opisati i preneti utiske sa
pecanja.

Da uzmemo najudaljenije mesto od Reke Pinjos a to je Paralija ( oko 80km) veoma je lako
stici do reke Pinjos. Pratite putokaze za Larisu ( bilo da koristite celim putem auto put
ili da idete magistralom ( za one koji su vec bili, za one koji prvi put preporucujem
auto put, gde cete pak morati da platite 2 drumarine u iznosu od po 3 eura. Druga
putarina je na nekih 10-tak kilometara ispred mesta za pecanje. Znaci kada prodjete
drugu putarinu na putu za Larisu, nailazite na most preko pruge i dole cete videti
reku Pinjos. Nastavljate da vozite sve dok ne vidite sa desne strane tezge sa prodajom
suvenira. Tu se zaustavljate i nailazite na crkvu koja je veoma poznata i posecena
od strane turista. Vrlo brzo cete videti most preko reke, na slici je upravo taj most.
Kada ste stigli do mosta, na pravom ste mestu. Iznad mosta ( uzvodno) je mirniji i dublji
deo reke gde ima u izobilju mrene i klena. A ispod mosta ( nizvodno) je brzi tok reke
bogat skobaljom, siljkom i sljivarom.

Posto sam vec pisao o pecanju ovih vrsta riba, reci cu samo da se ovde ne razlikuje
nacin pecanja, i da je sve isto kao i kod nas. Trebamo odabrati mesto za koje smatramo
da je odgovarajuce i poceti ribolov. Licno ja sam imao izuzetne rezultate pri pecanju
skobalja i mrene. Dok se u pecanju klena nisam oprobao ( nisam imao vremenea), ali su
mi drugovi pricali da ima izuzetnih primeraka.
Ribolov u Grckoj je dozvoljen i nikada nisam imao problema, razgovarao sam i sa policijom
koja cesto odmara u hladovini..:)
Naravno i tamo se moramo pridrzavati pravila, i pecati iskljucivo na jednoj udici i po-
stovati lovostaj odredjene vrste ribe.
Nadam se da ce se neko odluciti da poseti ovu reku i da dozivi neko prijatno iskustvo na
njoj.
Bistro !!!!

Pecanje karasa

Karasa mozemo pecati kako na jezerima i barama, tako i u rekama. To je riba koja
uglavnom zivi u mirnim zatravljenim delovima sa muljevitim dnom. Tehnike pecanja ove
ribe su raznolike, pa ga mozemo pecati na plovak, dubince, fider tehnikom.

Pri pecanju na plovak koristimo stapove duzine 5-7 metara, strunu promera 0.18 i udice
velicine 10. Trazimo po mogucstvu mirne delove sa travom i pecamo pri dnu. Mamac za
karasa je takodje bitna stvar, i on rado uzima, zito, kukuruz, crvice kao i hleba.
Puno puta plovak nece potonuti, vec ce krenuti u stranu kada je vreme za kontru, jer
nekada karas uzme mamac i nastavi da pliva paralelno sa mamcem, a puno puta ce se
desiti da plovak izadje iz vode, sto je isto trenutak za kontru, jer je tada riba
uzela mamac i krenula ka povrsini vode.
Moje iskustvo pri pecanju na dubinski metod je pokazalo da karas uzima neverovatno
halapljivo i cesto koru hleba kao mamac.
Na sistemu sa klasicnom hranilicom, na udicu stavljamo parce donje kore hleba, koje
secemo makazama, i to je kockica 2x2 cm. koju istiskamo jakim pritiscima i tako je
kacimo na udicu. Na Bovanskom jezeru su rezultati na ovaj nacin pecanja fenomalni, pa
se javlja i deverika puno puta. Naravno umesto kore mozemo staviti i kukuruz ili neki
drugi mamac.
To je nesto uopsteno o pecanju karasa.
Bistro !!!!

Problem grana koje smetaju pri pecanju

Veliki broj puta mi se desilo, a verujem i jos dosta kolegama da na odredjenom mestu
za pecanje koje nam odgovara u potpunosti, ne mozemo da pecamo zbog grana koje su
iznad nas. Zbog njih ne mozemo da udarimo kontru, izvucemo ribu kako treba, a znam
po sebi da ako tu odlucim da pecam, tesko ce me bilo ko naterati da odustanem zbog
ovog problema.
Naravno ne mozemo se uvek popeti i ukloniti grane, i rascistiti taj prostor.
ALi ipak tu postoji veoma jednostavno resenje.

Sve sto nam je potrebno je klupko debljeg kanapa i flasa od 2 litra ( napunjena vodom).
Za jedan kraj kanapa vezujemo napunjenu flasu i flasu prebacujemo preko grane koja smeta
( iz nekoliko puta cemo sigurno uspeti), kada smo prebacili i kada je flasa pala na
zemlju uzimamo flasu i klupko kanapa i povlacenjem oba kraja grana koja smeta ce puci.
Sve ovo izgleda kao decja igra, ali u puno situacija me je spasilo da ne moram da menjam
mesto za pecanje.
Naravno pricam o nekim tanjim granama drveta, tako da ako je neka grana ogromna i masivna,
necemo pokusavati ovo.
Nadam se da ce ovo naci primenu u nekoj realnoj situaciji nekog od kolega.
Bistro !!!!!

Nije zlato sve sto sija - Colmic Fiume XXT 180

Odlucio sam se za ovaj post zbog mog razocaravajuceg iskusta pri kupovini stapa.
Naime radi se o modelu Colmic Fiume XXT 180. Pre nekih 6 meseci resio sam da zameni
moj Colmic Blizzard ( kojim sam bio prezadovoljan niz godina) navedenim stapom.
Jednostavno kada sam video stap bio sam odusevljen njime. Posto mi se nije svidjalo
kako je stap izgledao u verziji sa sprovodnicima ( sve je bilo nekako aljkavo odradjeno),
odlucio sam se za varijantu kupovine blank stapa ( verzija namenjena za bolonjez) i
kupovinu Fuji vodjica i kompletiranje stapa kod coveka koji je jedan od najbojih u
tom poslu. Posle 2 nedelje cekanja vodjica, stapa i odgovarajuceg konca za motanje,
stap je bio gotov, mojoj sreci nije bilo kraja.

Posle nekih 2-3 dana resio sam da izadjem na vodu i isprobam stap.
RAZOCARENJE !!! Posle 5 minuta pecanja bio sam totalno razocaran. Jednostavno model
stapa je tako lose izbalansiran, prednji delovi stapa jednostavno vuku stap ka vodi, i
imate osecaj da je stap tezak 1kg, a tezina stapa je 220 grama. Posle nekih pola sata
pecanja vec sam imao bol u zglobu desne ruke, a inace sam Blizzardom pecao milion puta
od jutra do mraka i imao osecaj da nemam stap u ruci.
Tako da sam shvatio da ipak pre kupovine stapa treba dobro razmisliti i mozda se i
posavetovati sa nekim ko je pecao takvim stapom ( ako je to moguce). Opet kazem, stap
je fenomenalan i po izgledu i po karakteristikama za ribolov koji ja upraznjavam i kakav
volim. Fini nacin pecanja, lakim i osetljivim stapovima, ali sve se to promenilo kada
je stap stigao na vodu.
Nadam se da cu ovim pomoci nekome da ne napravi istu gresku kao ja.
Moguce je i da se nece svi sloziti sa ovim, ali ja sam osetio potrebu da napisem moje iskustvo sa ovim
stapom.
Bistro !!!!

Kako upecati iglicu na moru

Pecanje na moru nije ni malo jednostavno, ali letovanje bez pecanja nije letovanje, barem
za mene. Tako da pored pecanje cipla o cemu sam vec pisao, imamo mogucnost pecanja i
iglice.
Iglica je veoma interesantna riba po izgledu, telo joj je dugo i tanko u obliku igle,
usta su prepuna sitnih zubiju.Moze da na raste do 1.5 kg, ali sam ja uglavnom pecao
komade od 300-800 grama.

Iglica je riba predator i najcesce sam je lovio na manje komade mesa ribe, ali isto
tako su delovi iglice jedan od najboljih mamaca za vece predatore.
Ne sumnjam da ima vise nacina za pecanje ove ribe, ali ja cu se zadrzati na nacinu
koji sam ja licno koristio i koji mi je doneo rezultate.
Iglicu pecam obicno oko neke luke, gde ne bacam direktno u luku, vec sa suprotne strane
u otvoreno more, obicno je tamo uvek stena i tu prilazi iglica.
A sada o nacinu pecanja :
Potreban vam je stap duzine 3.8m ( moze i nesto duzi), struna 0.22, vaser kugla i udica
velicine 4.
Po zavrsetku monitranja sistema, i kada vaser kugla bude na struni ( malo vise napunjena
da bi mogla da leti lakse i duze) stavljamo predvez duzine od 70-80 cm, na kraju vezemo
udicu i na nju kacimo mamac. Kao sto smo rekli mamac je uzduzno isecen deo ribe, ja sam
koristio delove sardele, rezane od repa ka glavi i ne prevelike komade. Dovoljno da
prekrije udicu i da vrh udice viri.
Tako namontiran stap je spreman za zabacivanje.
Kada zabacimo stap na nekih 30 metara od obale, pocinjemo da motamo polako vaser kuglu
prema nama i pratimo desavanje iza vaser kugle gde ocekujemo napad iglice.
Kao sto sam rekao ja sam imao uspeha na ovaj nacin i to na vise lokacija u Grckoj, a
najbolje rezultate u Stavrosu.
Nadam se da ce nekome znaciti ovaj pokusaj objasnjenja kako da upotpunite dan na
letovanju.
Bistro !!!!

Pecanje klena

Pecanje klena je mozda i jedno od najinteresantnijih pecanja, iz razloga sto postoje tolike mogucnosti
menjanja nacina ribolova, mamaca i tehnika, da to nije slucaj ni kod jedne druge ribe.

Nabrojacu neke nacine i tehnike pecanja klena : pecanje varalicama i voblerima na varalicarskim stapovima,
pecanje stapovima na plovak i to koristeci sledeci izbor mamaca : keder, skakavac, crvici, dudinka, sljiva,
visnja, zito, kukuruz secerac, i da ovde stanem sa nabrajanjem jer sigurno ima jos mnogo mamaca koje
ce klen rado uzeti : pecanje musicarenjem na vestacke musice : pecanje vaser kuglom na vestacke musice,
pecanje na fider tehniku.
Tako da je stvarno veoma interesantno biti klenas. Ali to iziskuje sa druge strane da ste spremni da prevalite
i po vise kilometara hoda po reci trazeci idealna mesta za klena. Sto opet znaci da ne moze biti svako klenas,
jer bez predjene kilometraze retko ko se moze pohvaliti nekim bogatim ulovom.
Klena mozemo naci na svim mestim u recnom toku, ima ga i u plicacima i brzacima, kao i na mirnim i dubokim terenima.
Ovo je po meni neka uopstena prica o klenu kao ribi, uz napomenu da je lovostaj klena u periodu
15 aprila do 31 maja i tada nije dozvoljeno pecati ovu ribu. Ako vidimo da neko peca i zeli da odnese
ribu kuci trebamo pokusati uticati na kolegu da to nije u redu, jer samo tako mozemo ocuvati riblji fond
i za buduce generacije ribolovaca.
Bistro !!!!

Prihranjivanje sljivara

Sljivar je jatna riba, i kao takva je vrlo zahvalna za pecanje. Tako da ako uspemo da zainteresujemo ovu vrstu ribe prihranom, mozemo ocekivati lepe rezultate.
Sto se tice vrste prihrane za sljivara najbolje rezultate daju mesene bombe od obicnog hleba, kao i najcesce
koriscena metoda koju cu sada pokusati da objasnim.
Radi se o kombinovanju kupovne hrane ( postoje specijalizovane hrane za pecanje bele ribe ) sa glinom za pecanje, starim hlebom i crvicima.

U vecu kofu koju imamo za spremanje hrane dodajemo 1kg kupovne hrane za belu ribu, oko 3 kg gline (koja steze hranu, a i pravi vecu kolicinu koja ne gubi na mirisu),
1 bajati navlazeni hleb, i sve to pocinjemo da mesamo uz dodavanje odredjene kolicine vode ( prateci zgusnjavanje hrane odlucujemo koju kolicinu vode dodajemo) i
mesamo dok ne dobijemo hranu koja je homogena i sa kojom mozemo praviti kugle velicine pesnice, a da se pritom hrana ne raspada na manje delove. Kada smo dobili
takvu masu dodajemo oko 1/2l crvica. Tako dobijena prihrana je spremna za hranjenje mesta.
Za pocetak pecanja pripremamo oko 5-6 kugli velicine pesnice i prihranjujemo prethodno izabrano mesto. Hranu bacamo pravo ispred nas, da bi centar zbivanja i
udaraca ribe ocekivali nekih 4-8 metara nizvodno od bacene hrane. U toku ribolova povremeno opet prihranjujemo mesto, bacanjem po 1-2 kugle na svakih sat vremena.
Pored ovoga mozemo i dodavati same crve ( prackanjem, tj. izbacivanjem odredjene kolicine crva ribolovackom prackom). Crve plasiramo 3-5 metara uzvodno od mesta
gde smo bacali kugle umesene hrane, iz razloga sto voda crvice lakse i brze nosi nego cvrstu hranu koja pada na dno i potrebno joj je duze vreme da se raspadne.
Nadam se da ce ovo pomoci buducim ribolovcima koji pozele da se oprobaju u pecanju ove atraktivne i veoma borbene ribe.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.
Bistro!!!

Mrest skobalja

Skobalj je riba koja se mresti u periodu od Marta do Maja meseca.Riba je  polno zrela sa 3 godine starosti tada moze da polaze ikru. Skobalj se mresti i u maticnim
rekama, ali je veoma velika migracija jata ribe u manje reke i potoke gde se osecaju sigurnije i tu polazu ikru.Prirodni nagon ih tera da plivaju iskljucivo

uzvodno, i pri tom kretanju prelaze prepreke koje ne bi mogli da predju izvan perioda mresta. Tada riba nije preterano zainteresovana za ishranu, vec je skoncetrisana
na mrest. Obicno je pored jedne velike zenke jato sitnijih muskih primeraka koji oblitavaju oko zenke da bi je oplodili.
Skobalj moze da polozi od 50-100000 ikre.
U periodu mresta riba se veoma cesto izbacuje na povrsinu vode za sta je najverovatnije uzrok ljubavna igra izmedju njih samih. Po zavrsetku mresta sva riba se
kao po komandi vraca u maticne reke, i samo mozda neki mali broj ostaje u manjim rekama u kojima je stigao zbog mresta.
Zbog toga je skobalj i u lovostaju u tom periodu, i veoma je bitno da se svi ribolovci pridrzavaju tih pravila, jer samo jedna zenka upecana u vreme mresta je
ogromna steta za buduci riblji fond. Nadam se da ce sve vise i vise biti savesnih ribolovaca i da cemo i u buducnosti imati mogucnosti da pecamo ovu prelepu
sportsku ribu.
Lovostaj skobalja je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada nikako nije dozvoljeno pecanje ove vrste,
i ako vidimo nekog ribolovca da peca i nosi ribu trebamo pokusati da uticemo na njegovu svest o ocuvanju
ribljeg fonda.
Bistro !!!

Pecanje sljivara

Sljivar ili kako kaze drugi naziv Nosara je riba veoma slicna skobalju, pa je takodje
veoma atraktivna za pecanje i odlican je borac.
Lovostaj na sljivara je u periodu od 15 aprila do 31 maja i tada bi svi trebali da se pridrzavamo toga i ne pecamo ovu vrstu ribe, pa i posavetovati ostale ribolovce ako vidimo da pecaju i nose ribu, da to ne cine, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond.

Prenecu vam neka svoja iskustva u pecanju ove ribe.
Sljivar je riba koja se krece u vecim jatima, tako da sto se tice prihranjivanja ono
je obavezno, ali o tome u drugoj temi, ovde cemo se zadrzati na potreban pribor za
pecanje i odabir mesta.
Oprema za pecanje sljivara mora biti veoma lagana i precizna, cak i vise nego sto je
to potrebno za pecanje skobalja. Struna sto tanja, tako da ja pecam sljivara na 0.12, a
ako radi onaj sljivar od 200-300 gr. praktikujem pecanje na strunu promera 0.10mm.
Idealan stap za pecanje sljivara je od 5 i 6 metara, sa ili bez sprovodnika, prednost
dajem petljasima iz dosta razloga, lepsi osecaj upecane ribe, brze i preciznije pecanje
i slicno. Plovak treba biti fino izbalansiran, a dubina namestena tako da smo skoro
skroz na dnu. Udica koju koristim je nikada veca od velcine 14, mada puno puta stavljam
i 16-ticu. Pecam iskljucivo na hleba i crvice, mada ima i drugih mamaca koje on uzima.
Ali ova dva su mi se nekako najbolje pokazala u bezbroj situacija.
Najlbolje rezultate u pecanje skobalja sam imao u Avgustu i Septembru, barem licno ja.
Sljivar u tom kasnom letu voli i plice i brze delove reka zbog vece kolicine kiseonika,
ali se uglavnom peca u mirnijim i dubljim tokovima reka. Najvise volim da pecam iza
neke prirodne zapreke, gde ujedno imam stabilniju voznju, a i trag u kome cu da hranim
ribu. Kada smo namonitirali sistem i odredili mesto, ostaje nam da prihranimo ribu,
namestimo na udicu 1 ( ponekad 2) crvica i uzivanje moze da pocne.
Evo ovo sam napisao kao neku pocetnu osnovu za pecanje sljivara, a u nekoj od sledecih
tema pozabavicemo se prihranjivanjem sljivara.
Bistro !!!

Prihranjivanje mrene

Mrena je jatna riba, i kao takva je vrlo zahvalna za pecanje. Tako da ako uspemo da zainteresujemo ovu vrstu ribe prihranom, mozemo ocekivati lepe rezultate.
Lovostaj mrene je u periodu od 1 aprila do 31 maja, i tada bi morali i mi sami da uticemo na ribolovce
oko nas da se to postuje, jer samo tako mozemo sacuvati riblji fond i za buduca pokolenja.

Sto se tice vrste prihrane za mrenu postoje razni nacini prihranjivanja. Ovde cemo opisati jedan od najrasrostranjenijih nacina prihrane koji provereno daje

rezultate.

Radi se o kombinovanju kupovne hrane ( najbolje rezultate daju one na bazi sira ) sa glinom za pecanje, starim hlebom i crvicima.

U vecu kofu koju imamo za spremanje hrane dodajemo 1kg kupovne hrane za mrenu, oko 3 kg gline ( koja steze hranu, a i pravi vecu kolicinu koja ne gubi na mirisu),

1 bajati navlazeni hleb, i sve to pocinjemo da mesamo uz dodavanje odredjene kolicine vode ( prateci zgusnjavanje hrane odlucujemo koju kolicinu vode dodajemo) i

mesamo dok ne dobijemo hranu koja je homogena i sa kojom mozemo praviti kugle velicine pesnice, a da se pritom hrana ne raspada na manje delove. Kada smo dobili

takvu masu dodajemo oko 1/2l crvica. Tako dobijena prihrana je spremna za hranjenje mesta.

Za pocetak pecanja pripremamo oko 5-6 kugli velicine pesnice i prihranjujemo prethodno izabrano mesto. Hranu bacamo pravo ispred nas, da bi centar zbivanja i 

udaraca ribe ocekivali nekih 4-8 metara nizvodno od bacene hrane. U toku ribolova povremeno opet prihranjujemo mesto, bacanjem po 1-2 kugle na svakih sat vremena.

Pored ovoga mozemo i dodavati same crve ( prackanjem, tj. izbacivanjem odredjene kolicine crva ribolovackom prackom). Crve plasiramo 3-5 metara uzvodno od mesta

gde smo bacali kugle umesene hrane, iz razloga sto voda crvice lakse i brze nosi nego cvrstu hranu koja pada na dno i potrebno joj je duze vreme da se raspadne.

Nadam se da ce ovo pomoci buducim ribolovcima koji pozele da se oprobaju u pecanju ove atraktivne i veoma borbene ribe.

Bistro!!!